Delo
БОСНА II ХЕРЦЕГОВННА 29 дан умивају, а ту су у камену и „стопе” Краљевића Марка и његова шарца. Путујући из Мостара у Невесиње дође се у Бпшће-поље, и у његову закутку, под планинама. склоњено је местанце Благај. У Мостару почињу јужњачки вртови са смоквама, шипцима , маслинама и дивним виноградима, а у Благају сви ови слатки плодови врхунац достижу. По баштама су се улесиле смокве п чардаклије сваковрсна грожђа а поред ограда румене се стасити шипци и хиљаде маслина поред Буне. Само му име каже да се у њему (,благу.је”,1) за то ]е Благај и био негда престоница, а господф ]е живео и управљао из близа са Шћепанова града чије добро очуване зидине и сад човека подсећају на лепшу историску прошлост и на слободу области Захумља. Мухамед је узалуд град опседавао, кад се први иут појавио са свом својом силом у Херцеговини, јер му се јуначки одупреше синовп Стевана Вукчића: Влатко и Владислав . и да га свуда с таким самопрегоревањем дочекаше, Мухамед би ее посрамљен вратио, откуда је и дошао. Бити у Моотару а не видети Благаја, значп бити у Београду а не отпћи у Топчидер. Тричаса северно од Мостара, одСелаковца почмњући отвара се велики Неретвин дефиле, и траје 30 км.. све до Јабланице. С обе стране окружава путника горостасна брдска природа, још лепша од Сићевачке клнсуре. Пут је технички израђен и може се рећи да је први ваљан утреник после рнмске владавине. Овуда поред Неретве сад иде и железница. Овај је пут почет још 1863. Осман-паша. тадашњи валија, примио је 16.000 кеса гроша (преко милиун и по дин.), и место да пут изради, он новац подели с чиновницима а рају примора да кулучи без плате и хране. Па кад 1866. год. беше неродица, стотинама људи скапа на том аргатлуку. Осман збиља би свргнут н суђен. али неосуђен; новци пропадоше, а пут се за турског времена не начини .. Јабланица. се пружа у вали Неретвиној од железна моста па до пута идући за Прозор. Како је Неретва пролокала удолице висока крша, а местимице јој стоје с бокова и врло шумовита брда, то река с виса посматрана изгледа као 1) Народ велн још да је ту херцег Степан благо чувао, па се н по тој претпо ставци имену порекло тражн.