Delo

482 Д Е .1 0 ГГре свега изгдеда, као да су од 1892., а нарочито од оне године, које је у Београду претнл.а кодера , случајеви разболевања од катара желуца и црева брижљивије бележени, „односно, да су се болесннци чешће лекару јављали“, и на тај начин бро.ј разболевања постао већн. Међу тпм највећи број тих разболевања и смртних случајева од катара желуца и црева долази на одојчад. Иа како се до данас ниЈе могло још констатоватп, да поменута болест од воде долази, то ће по свој прнлицп, бпги други узроци, а не вода, који су је изазвалп. Флиге је н. пр. нашао у млеку извесан микроорганизам, који пролнв изазива и од кога многа одојчад страда. Псто тако не треба даље изгубити нз вида алкохолна нића, која се у огромној количини у Београду нотроше и која се обнчио одвећ расхлађена пију; за тим масу содне и минералне воде, гта воће, лубенице п т д., напослетку, и знатну промену температуре, која се код нас дешава — што све у извесним ириликама може да изазове катаре желуца н црева. „Код толнке масе узрока, који конкуришу увећаном броју разболевања а ари мањем броју смртних случаја. подметати крнвицу водн, било би одвећ смело чак н онда, кад би се ма шта поуздано знало о томе, да се од воде могу добити катари желуци и црева, али у том ногледу. вели Гертнер „готово се нншта не зна.“ II дизентерија, (срдобоља) је једна од оних болестп, која се, сем другим путем, можда п водом може ширити. Према статистичкпм подацпма та болест у Београду од 1887. до 1892., т. ј. до водовода , постепепо расте од 0.02 до 2.64°|,)0; за тим од увођења водовода опет морбпдптет опада и у години 1896. спушта се до 0.58°|оо. По мишљењу Гертнерову и дизентерија у Београду нема дакле никакве везе с водом новога водовода. На послетку некн држе да и маларија или наступна грозница стоји у некој везп с пијаћом водом, ма да „о томе у целокупној литератури нпкаквих података немамо.“ А баш п кад би се ради веће сигурности, претпоставпло, као да сс п маларија може водом ширпти, можемо се врло лако уверити, да је и та претпоставка, у овом нашем специјалном елучају, до крајности неоснована. Нз статпстичких податава о случајевима разболевања од наступне трознице у Београду за време од 1887. до 1896. види се, да је број разболевања од 1887. до закључно 1892. годипе растао и да је за тим од увођења иовога водовода од 1893. год. знатно опао п то од 78.3°|00 на 39 00 а у годннп 1896. ночео је опет да расте. Иросечно у току 4 године нре новога водовода боловало је од малариј^ 6М°|ов у току 4 год. после нов. водовода 53 8°|о0. Ирема томе сасвим је неосновано мпшљење, као да је нов водовод посредовао у шпрењу маларије.