Delo

КРИТИКА И БИБЛПОГРЛФПЈА 485 За азотасту киселину ве.ш Гертнер, да је нема у подземној макпшкој водп, н све оно што се говорндо н ппсадо о нахођењу азотасте киселпне у макпшкој нодземној води, може се обележптп мотом : „много ларме ни око шта.* 0 колпчини албуминоиднога амонијака, која је у води новог водовода нађена, вели Гертнер, да је тако незнатна, да о томе не вредп нн говорити н да је готово „смешно“ с таквим бројевима оиерисати. Према количинама органских матерпја, азотне п азотасте кпселине? амонијака, Гертнер тврдн, да је вода у свпх пет макишкпх бунара „врло чиста“ и да на основу оне стотине аналнза, које су извршене за ово пет година од како водовод постојн, пема савршено никаквога разлога сумњати у нсправност макншке иодземне воде. Оно мншљење , као да је вода у новом беогр. водоводу према хемиском саставу шкодљива за пиће, то погрешно мпшљење објашњава Гертнер поглавпто тпме, што је Београд првп град у Србнјп, којп је за пиће узео гвожЏвиту подземну воду, те се за правплно оцењпвање таквих вода нпје још пмало довољно искуства. У погледу хемпскога састава макишке воде, на завршетку говорп Гертнер још о хлору п тврдоКи воде. Пошто је показана разлпка у колпчпнн хлора међу поједпнпм макншкпм и околним пзворним п подземннм водама п пошто је прпмерима објашњено, да се „у кречном камењу често налазе хлориди у већпм колпчпнама“, узевши у обзир п најнеповољнију претпоставку о порек.ау хлора у макпшкој подземној водп, Гертнер долази до закључка, да је н односно колнчпнехлора, подземна макпшка вода ипак тако пзврсно пречпшћепа, да се без нкакве бојазнп може пити. Сви хпгнјенпчари велп, Гертнер, којц су се о слпчнпм водама бавплп, у томе бп се сложнли, да хлорпдк у овом случају не могу нмати никаквога неновољног утпцаја на доброту ове воде. Исто тако са здравственог гледишта сасвим је индиФерентна количина креча и магнезпје т. ј. тврдоКа макишке подземне воде. Да становнпцп Београда вели Гертнер, којп су ранпје пнлп воду од 18 п впше степена тврдоће, могу бптп сад аФициранп од воде, која пма и 28 степ. тврдоће, такво је мишљење сасвпм неосновано п по Гертнеру, мора се сматратп као просто „гатање“ 0 посматрањпма, која су по кад кад чињена, да променом воде наступа лак поремећај у процесу варења, у впду пролпве, који дуго не траје велн Гертнер, да се тпме нп пз далека не може рећп , да поменута појава долазп од промене воде, „јер обпчно с променом воде V везп је промена места пли промена у начпну жпвота п ко ће ту тврдптп , да је баш вода узрок проливу.* Пптање, да лн је подземна макшпка вода ио својој тврдоћн шкодљнва за пнће, расправљено је у осталом још за време претходнпх радова на водоводу. 0 томе питању тада је дао своје меродавно мпшљење