Delo

504 Д Е 1 0 сија, приложио сво.ј део у ведикоме послу иашем. На томо смо ми ду.жни да му будемо дубоко захвални. Ја са своје стране налазим, да би свака образованија српска кућа ваљала да набави ову књигу, која је с краја на крај чиста глорнФикација свега, што се српским именом назвало. У времену кад наша отаџ бина не наилази у Евронп на честе ирпјатеље, колико треба да нам је драг овакав један! Ж. М. Протић. Предлог за изравнање јулијанског и грегоријанског календара и сметње томе. Израдио Љ. Узун-МирковиЛ, пуковник V пензији. Београд, штампарнја код „Просвете“ — С. Хоровица. 1898 год. велика 8°, стр. 42. Цена 50 пара динарских или 30 новчића. Посвећено Њ. В. Краљу Александрхг I. Већ но самом натпису види се, да се овај спис догиче питања о реФОрми н а ш е г календара (јулијанског). Питање ово по суштини својој, није ново, па дакле и самих предлагача, да се оно реши овако пли онако, нма новише : ту спада и поштовани г. писац, о чијем предлогу желимо ,да упознамо читаоце. А да бп пм сама ствар бпла што јаснија, ево ћемо их пре свега упознати са самнм материјалом, којега се дотнче ово питање о реФорми календара. Када се отпочело водити рачуна о поДели времена — о календару у онште — то се пе зна. Почетак је тај по свој прилнци стар исто онолпко, колико п почетак човечанског рода. Прва мера била је дач и ноћ илп у рачунском смислу један дан (од 24 сата). Осим ове јединице, за већи пнтервал времена, усвојена је после н већа јединица — годпна, а то је време, за које се изређају сва четири годишња времепа Свн земљораднички нослови тако су тесно везанп за оваку ириродну годнну, да ју је човек сматрао као најподесннју јединнцу за мерење времена све док ннје дошло астрономско тумачење године (време за које Земља пређе це л у своју путању око Сунца — гропска година) те као тачннје н прецизније одржало превагу. Број дана, који сачињавају .једну годину, прп: лично је велики, те је с тога доста пезгодно рачунатп неносредно са данима кроз целу годнну : неопходно је, дакле, нотребчо било узети још коју меру мању од годпне а свакако већу од једнога дана. Кретање н време трајања Месечевнх Фаза (мена) и то управо, време од једног новог (младог) месеца до др.угог, идућег новог месеца — показало се као најзгоднија нова мера времена т, зв. један месец, а то пак време траје око 30 дана. Кад протеку 12 оваких мена — то време чини једну годину. Онај мањи део времена — једна недеља (од 7 дана) нема апсолутно никаквог астрономског значаја, дакле нема везе са прнродннм значајсм дана и године. Па ипак се и то употребљава још из најтамније проШ.10СТИ .