Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА о1 о од стране Силија него још нарочито и потанко од стране Ви.шјама Пена, де Сен Пјера н т. д. Овај се Адберонијев пред.гог разликује одпређашњих само у томе, што потанко и у свим поједнностнма износн план о деоби плена по смрти Турске (са чега он за нас има историјскога пн тереса) и што из њега доста јасно провирује мисао, да се нарочито увећа моћ аустријског ћесара (хапсбуршкога дома), да се оснује његова надмоћ и првенствена, руководна улога у међупародном склопу, нсто онако, као што већ поменутп Силијев предлог опет ннје у самој стварн бпо нншта друго него маскирана надмоћност и превага Француске, „<Пе уегзсћ1е1егз1:е ПпЈуегзаЈћеггзсћаД Ггапкгегсћз“ као што ГеФкен добро каже. — Г. Веснић је оставио за сад отворено питање, да ли је доиста кардинал Алберони био аутор тога предлога, одн. те књнжнце; ми налазпмо дајета резерва и онрезност ппшчева умесна. Тај предлог , који носп пме Албероннја, помињу Ранке п ГеФкен (који погрешно велп дд је књижнца штампана г. 1735.). ГеФкен га увршћује у исти ред с плановнма осталих ндеолога и утописта, чије сањарпје, како он велн, немају практичке вредности ни значења за међупародно право. Све ово, што тек овако летимично и мпмогред поменусмо , иимало не умањује интересност н значење овога прнлога за' дипломатску нсторију Балканскога полуострва ни заслугу писца, који је добро уочио потребу и узео на се мучнп п заметни задатак, да истражи н прикупи грађу за ту историју. Уверени смо, да ће др. Веспић по својој вредноћн и спреми даље наставптп своја интересна нстраживања и умети да нам пробере н нзнесе све оно, што одговара постављеној -сврси. Желпмо му истрајност п успех у томе похвално отпочетом послу. Г. Сркска Краљевска Академија. Манастир Наленић, за^ужбина деспота Стеоана Лазаревића (1405. - 1427.). Написао М. Ђ. МилиКевиК. Београд. Државна штампарија Кра.вевине Србије. 1897. Цена 1. динар. Стр. 53. + ХУ1). Кад би се пз ове књпге изоставило све што је већ добро иознато, све што је већ објав.вено и све оно што нема апсолутпо никакве вредносхп _ једва би остало две три стране онога што је добро и што вреди. Од књига, које претепдују на озбиљност, ја не знам за последњих годнна оснм прпступне академске беседе г. Авакумовића. пи једне, која ои навластпто била тако развучена као ова. Ако су рад н пздања наше академије мерило за стање наше науке, онда је код нас заиста „настануло последње вријеме.“ Прва два, пагиннрана, листа заузела су слнку манастира Каленића н натпнсни лист; трећп пагиниран. лнст има натпис: „Каленпћ" , онда долази опет један део, наравно пагпнпран лпст, на коме су у седамнаест реда поменуте „књнге, у којнма се номиње манастир Каленнћ1* , па тек