Delo

ТГЖИШТЕ ЉУДСКПХ ТАШТИНА 45 се бојим да јој нос не буде пре кратак пего икако друкчији, аобрази н сувнше пуначки и руменп за јунакињу у роману. Алш јој је лице сијало здравим руменилом, а на уснама јој играо весео осмејак, а из очију јој се помаљала потпуна и истпнска веселост. само кад јој се не би напуннле сузама. Ну, ово се пак врло често дешавало, јер бн ово будаласто створење зајецало н за угинулом канарпнком . или мпшем , који би мачка случајио ухватила, а и због жалостивнога свршетка какве нриноветке, ма колнко он глуп био. А, кад бн јој когод казао окорну реч, да се случајно нашло и тако окорела срца, у толико бп горе за њега самога бнло. Па ц сама Мис Пинкертонова, то строго и богпњп слично створење женско,. у почетку већ престаде карати је, па и ако се таман толнко разумевала у осетљивости, колихо п у вишо.ј математици, ппак нздаде наставнпцима засебну наредбу: да са Мис Седлејевом ноетупају што је могуће блаже јер је преко поступање јако цвеља. II тако, кад прпспе дан растајању, Мис Седлејева бејаше у великој непрплици на раскршћу двеју својпх навика: смејања и плакања. Мпло јој је било што пде кући , а срце је болело, што оставља школу. Већ су три дана како око ње обиграва спроче мала Лаура Мартинова, кпо кученце неко. Амалпји је ваљало дати н нримнтп око четрдесет поклона: четрдесет пута обећатп: да ће сваке недеље писати. — Пиема за мене шаљн ковертирана на мојега деду ГроФа Декстера — рекла јој је Мис Салтирова (која је бпла, успут буди речено, прплично тврдпца). — Не штедп ме од порто-марака, већ ми пиши сваки дан, преслатка ти! — рекла јој је бујна н црноглава, алп племенига и умпљата Мис Сварцова. А мала сиротица Лаура Мартинова грлећн своју пријатељипу . дохвати је за руку, на јој нетренице гледаше у очи и рече: Амалија, ја ћу те у ппсму све зватн мама. Нн мало не сумњам у то: да ће Џон’з, кад ово прочпта у својем клубу, све ове сптнице огласити као претерано луцкасте, ништавне, као пусто ћаскање, п одвећ сентнменталне. Да. Баш као да сад гледам Џонћза нарумењена од овнујскога меса и нола пинте вина, како вадп пзустачетку. којом се руменио и додаје: „луцкасто пусто ћаекање“ и т. д. а на свршетку још и: сасвим тако. Али оп, као човек охол са своје генијалностп, волп само велпко и узвпшено п у жпвоту п у романима, те ће боље учпнити да нас се окане п оде куда му драго. II тако, пошто господар Самбо сместп у кола и цвеће п поклоне и куФере и кутпје са шешприма Мпс Седлејеве, п малеип куФерић у олињало.ј телећој кожп са укованом картицом Мпс Шарпове, што Самбо пружи уз гримасу, на коју кочпјаш одговорп уз надлежан подсмех намештајућп га, прпспе и час расганку. Ну , тугу овога растанка у многом умањп беседа, коју јс Мнс Ппнкертонова нзговорила својој ученпцн. Ова опроштајна беседа није довела Амалију пи до каквог философског закључка, нптп се