Delo

50 Д Е Л 0 о таквом концу у Чизвпшком кавезу дедом испунн грудн у Мис Пинкертонове. Она бн отерала бнла Мис Шарпову. али није могла због дане речп. Али ннкако није могла поверовати Реаекипом тврђењу : да се са Г. Криспом није нначе никада састајала, сем оно неколнко пута о чају. Према већпни пораспих и корпулентних девојака у заводу Ревекаје лзгледала праг.о дете, алн као свако снротнњско дете. на жалост , као нрава маторка. Многога је досадпога новерноца речју склонила н одбнла од прага својега оца. Многога је лцферапта забавнла и расположпла за још који ручак, Свуда јс ишла са својим оцем , који се дичио њепом бистрином, и слушала разговоре толиких његових распусних другова, разговоре, који су врло често билн неугодни девојачком уху. Али је она сама нризнавала да нпкад није бнла девојка. Од осме годинеје била већ жена. Ах , за. што пусти Мнс Пиикертонова тако опасну итицу у своју крлетку. Ова је матора девојка тврдо веровала да је Ревека право благо, јер је умела тако дивно одиграти своју улогу у тдепие, кад би је отац довео у Чизвнк. На годнну дана ире него што ће Ревека ступпти у завод, у Ревекиној шеснаестој годипи, Мпс Пинкертонова јој торжанствено и са малом беседом поклони велику лутку (коју су, узгред буди речено, одузели од Мис Свиндлове, јер су је загекли да .је крпшом доји на часовима). Како лп су се само слатко исмејалп и отац и кћи, кад сусеврагили са посела, на које су позвани бпли сви проФесори! Каколнбисамо праскала Мис Пинкертонова, да је однекуд моглавидетп како обешењпца Ревека њу карикнра са том лутком: Са том је лутком Ревека водила раз говоре па дуго и на широко те засмејавала н Њумен и Жерар-улицу п цео уметнички кварт. Кад бп младп сликари дошли на чашу смрековаче својему леному, размстному а даровитому устабаши, редовно би питалн Ревеку, је ли јој дома Мис Пинкертонова. Опи су је јадницу тако познавали као и Г. Лоренса нлп председника Уеста. Једном Ревеки укажу толику иочаст да је неколико дана гостовала у Чизвику. Носле тога допесе кући Џемајму, другу лутку , коју је после тако удеспла да пзгледа баш као Мис Џемп. И ако јој је та спрота добра душа дала за троје сладодеда п колача, а уз то још и новац од седам шплинга прц поласку, осећање смешнога у ове девојке бејаше јаче од осећања захвалностп, и она жртвова Мис Џему тако исто нештедљнво, као ц њену сестру. Отац јој умре п њу одведоше у Чизвик, као у њену кућу. Њу стаде гушпти сурова Формалност у овој кући. Молитве и ручкови, лекције и птгтње све као у каквом манастиру додијаваху јој, да их већ није могла подносити. Она је погледала за слободом п убоштвом код старога студента у Сохо тако чежњиво, да се свима, па и њој самој, учинило , као да то за оцем тугује. Дали су јој били собичак на тавапу, где су је девојке често ноћу чуле како хода и јеца; алп од једа, а не од жалости. Дотле се ције тако претварала, а сад се у овој самоћн и тому научила.