Delo

58 Д Е Л 0 боја и што младићскијега кроја. Кад би се иајзад тако ујдурисао после подне изашао би ма са ким у шетњу у парк, па би се после вратио онет на преобуку и ма с ким било отишао на ручак у Пиада Кофи Хаус. Био је ташт као каква девојка, п вероватно да му је претерава стидљивост долазила од претеране уображеностн. Ако Мис Ревека њега победи, и то ири својем нрвом кораку у живот, онда је она младо лице необпчне способности. Први јој нокрет показа голему вештппу. Кад је рекла да је Седле веома леп човек, знала је да ће Амалија казати својој матери, а ова вероватно ЈосиФу, илнће јој бармнлобити за комплнменат, који се њеному сину чини. Све су матере матере. Кад би и Сикораки ко казао да јој је снн Калибан леп као Аполон, њој бп то јако ноласкало, и ако је вештида бпла. Да пе бп он врло ллко пречуо, Ревека је говорнла пешто јаче, и он је њу чуо, и (прп помисли да је баш жестоко момчеј та му је хвала електрисала и у умиљење довела свакп нерв његовога кругшога тела. После га спопаде нека сумња. „Да ли се ова девојка не шали са мном ? — штрсцну га нешто, па нраво за звонце, н таман да нзађе, кад га шала очева и наваљивање матерпно нагнаше да остане где је, као што смо видели. Онако потресен и са сумњом на уму одведе је доле на ручак. У глави му је било: „Да ли она доиста мпсли да сам ја леп; нли се само са мном спрда?“ Рекли смо већ о Јосифу Седлеу да је био еујетан као девојка. Сачувај Боже! Девојке би могле то да преокрену на да реку: ^Сујетна као какав човек“, н биле би потпуно у нраву. Брадата створења толико радо слушају нохвале, толико полажу на одело, толико се поносе својим личнпм преимућствима, толико су свесна своје очаравајуће моћп, као ма која гиздавица на свету. Јосиф спђе доле црвеп као рак, а Ревека смерна и са својнм земљн оборенпм зеленим очима. Била је одевена у бело, нагих плећа као снег — права слпка младостп, незаштнћене невнности и понизне девојачке про стоте мислећн: — Морам битп веома весела н јако се ннтересоватн о Ипђији. » Рекли смо већ како је Г-ђа Седлејева сиремила својему сипу веома добар кури, онако како је он волео, и за време ручка бн нонуђена и једна порција Ревекн. Она се обрати Јосњку питајући погледом н рече: — Шта је то? — Особито! — рече овај. .Уста су му била пуна јелом. Лице пору^ менело од иријатнога гумања. — Мати, ово је тако добар кури. као и онај што га мени сирављају у Инђији. — Кад је то ннђијско јело, хоћу и ја да пробам. Уверена сам да је све добро што долази из Инђије. — Дај и Мис Шарновој мало кури-а — рече госиодин Седле смејући се. Ревека дотле нпје јела тога јела.