Delo

68 Д Е Л. 0 нестаје те ВећптсШ пасћ с1ег ХГебе. Сентименталпсте, којн се обично служе врло крупним изразима, називају то тежњом за идеалним, а обичнн људи држе: да се женско у опште не може смирити пре док не стече мужа и деду, на које преносп сву количину љубавп, која мујетакорећн на стотину разних ситница пре тога распоређења. Пошто је исдрпла свој малени репертоар песама, или се довољно настајала у двоје у споредном салону, учини се Амалији да ће битп у реду да понуди и своју пријатељицу да пева, те ће рећи (и ако је знала да лаже^) Г. ОзјЗерну: — Да сте прво чулп Ревекино иевање, вп мене не бн ни слушали. — Ја нпак наиред кажем Мис Шарповој, да ја сматрам, био или не бпо у праву, да Мпс Амалија Седлејева нева лепше неко ико други на овом свету — рече Озберн. — Сад ћете чутп — рече Амалија Г. Јосиф Седле је био збиља толико љубазан да је понео светњаке за клавпр. Озберн даде на знање да бн он радо остао ту п у мраку , али му Мис Седлејева смешећи се одби даље прављење друштва, те обоје после тога пођоше за г. Седлеом. Ревека је певала куд н камо боље, него њена пријатељнца (ма да мп не замерамо Озберну, што остаје при својој оценн), и употреби сву своју вештину, те очара Амалнју, која је нпје дотле никад чула да тако пева. Певала је неку Француску песму, од које Јосиф ни једне једине не разумеде, за коју се и Ђорђе клео, да је баш не разуме. После је дошла на ред маса оних обичних балада, које су биле у моди пре четрдесет година, а којпма су били предметом : британскн бродарн, наш краљ, јадна Сузана, плавоока Марија и тому слично. По својем музичком својству пису, велн се, бозна шта, алн се њпма иросто па опет врло снажно додирују сви човечнјп осећајп, што је парод боље разумевао, него оне житке Гадггте, зозрггг н (еИсИа неизбежне Доницетијеве муспке, која је сад толико у модп. Између појединнх песама водпо се разговор складан са садржином истих, који удостојише своје пажње: Самбо ношго послужи чајем, главна куварица па и сама г-ђа Бленкиеоп, домоуправптељка. Последња од таквих песама гласила је овако: ♦ Ах! Нустара је н гола и ледна, Ах! њом вије сплна п језнва бура, А под кровом колибице једпе, Беше и топло и безбрижно туна. Крај ње мину једно сиротанче И кад спазн благовање топло Ноћни Фпјук страшнијим осетп II много хладнијпм то ледило поћно Добрп људн опазише њега У пролазу мпмо топле стрехе