Delo

АНЂЕО И ДЕТЕ - А. КЕВ01Л Нагнут на крају једне колевке Као у води бистрог потока, Гледаше себи подобну слику Светли анђео смиреног ока. „0 мило дете, које ме грлиш, Земља не трпи врлине твоје Самном ћеш много срећније бити; 0, пођи са мном, детешце моје. На земљи нема потпуне среће: Душа ти пати, рад својих дражи Свако весеље доноси тугу А срећа — само уздисај тражи. Ко зна, да тиха радост И лепи зраци данашњег јутра, Не носе тугу ил’ бол, Ил’ тешку буру за собом сутра. Доћи ће бриге и тешки боли Да режу боре на челу чистом; А море суза помутиће ти Тај лепи азур у оку бистром. Не, не, по мору простора Ти би вечито са мном летело;