Delo

ЦРНЛ ГОРА У ПОЧЕТКУ XVII ВЕКА 83 бег, што Црногорцн и учиннше, како се види из ових докумената.Ј) Да је Црна Гора била независна, у депешама которског провидура не би се говорило о њој као турској провинцији, нити би се то исто тврдило у набрајању провинцнја, насељених места и племена у прилогу релацији епископа Запе, Петра Буди, не би турске паше могле захтевати оружану помоћ од Црногораца; турски гласници не бн смели ићи у Црну Гору да купе људе за ратовање противу Брђана; на Цетињу не би било каднје, представника турског правосуђа; црногорски главарн не би ишли у Цариград, у пратњи цетињског кадије, да се жале султану на намет бегова и нападе Паштровића; не би се Црногорци позивали на султанске берате н за њих заклањали у случају тражења и напада суседних санџак-бегова; спахија Вујо Рајчев не би се договарао с Турцима да на онакав начин обмањује сиротињу црногорску и ради у корист Турака. Свега тога морало је бити, кад је Црна Гора била провинција турске царевине. Потчињеност Црне Горе оличава се поред оног најглавнијег доказа, што је сачињавала део санџаката скадарскога, још и тиме: што н сами Црногорци имају берата од султапа, којима се бране од намета, бератима пеиредвиђепих; што међу собом имају представника турског иравосуђа, с којим у Цариград иду њихови главари да се жале на намете санџак-бегова и нападе Паштровића; што су као самостални могли пречншћавати рачуне с Паштровићнма сами; што су Турци поставили за поглавара Црне Горе Вуја Рајчева, како то вели и Болица, и Вујо, као такав, морао је слушати што му нареде његови претпостављенп, чијом се милотттћу, ваљда, и држао на оном месту. Уз то како да се протумачи држање Црногораца према Брђанима и арбанашким племенима и њихово помагање Турцима у доба, кад они, ма и туђом помоћу, покушавају да етресу турски јарам?! Верујем у тачност саопћења которскога провидура, који 11) У саслушаљу Вукмира из Косијера од 14. нов. 1613. год., ириложеног Соранцовој депеши од 19. нов. те године.