Delo

ПРПМОРСКА ОБЛИЧЈА каква демонстрација, те је хтједоше обићи, али чудна новост одмах наде и међу њих. те распали радозналост. Заборави се Илевна и све задјевице! И ирије него што Кико срете Колпаре, трг је био иун свијета и свн ногледи бјеху упрти на жишку Паолове цигаре, ко да ће оданде праснути какав ватромет. Њеко -— баш као у театру — рече лагано. па нонови јаче: „Фора ел Турко!“ (излази Турчине!) алц га већина ућутка. Весели Кико, трчећи у сусрет Колнарима , једва се савлађивао да узгред не јави још коме догађај, али се бојао да га у оној невидјелици не мимоиђу они, којих се највише тиче. Најпослије, срете их међу пошљедњим цркварима и стаде нреда њих. задихан. Ке нова? пита га Карло зачуђен. Богме, велика нбва, шјор-Карло! Дошао вам је брат шјор-Паоло. вапором из Тријешћа. П1та!У викнуше у један глас Карло, Амалија и Зането, нренеражени, па се загледаше и устукнуше испред Факина. Гтари Иво разјапи уста и остаде обзирући се. Кико слегну раменима: Свак се чуди. или... — Јесп ли ти пијан. или си по.тудио! ? рече Карло и пружи руку, да га одгурне, ако би насрнуо. — Нијесам, Фала богу, ни једно ни друго, него вам кажем: дошао је ваш браг шјор-Паоло! Дошао је мало прије „Аустралијом," и ја сам му однио пртљаг у кућу ! Т>е у кућу? викну стари. таким изразом , као да се тргнуо иза сна и угледао ватру-око себе, па викнуо: пожар! Богме. у вашу! одговори Кико нижим гласом... Ено га у камари од рицевер ! Ено . сав се Розопек скупио под прозоре! —- 0. Исусе! узвикну Амалија а и Зането врисну, као да га њеко очепи. — Ма... заноче Карло, али га отац одгурну и замахну песницама на Кика. — Ти, голијате!... Ти, луиежу један, а!... Како ти смијеш!?... Како у кућу!?... Ко је теби рекао?... Зови ђендаре. Карло!... Брзо ђендаре!... ђен... ђен...