Delo

470 Д Е Л 0 рати ц доломитске бречије с умецима гиропорелских кречника, и ђ). верфенсви шкриљци. — ВерФенски шкриљци леже на црним палеозојскпм шкриљцима и нешчарима. Претпоследњи члаи трнјаски има у околини Пдрије дискордантан положај према верФенским шкрнљцима у подинп, и по својем стратиграФском положају одговарао би конгломератској Фацији мушелкалка пли мендонском доломиту у јужном Тиролу. Ннтересно је, да у овој сразмерно малој трнјаској области има знатних Фацпјалних разлика у развићу нарочито средњег дела Тријаса, што је Космат у својој расправп детаљно изложиоц. 6. Д и м. Антула прнказује деобу н развнће кретацејске Формације у Добручи по једном саопштењу г В. Атанасија Француском Геолошком Друштву, из којег се види, да је у Добручн развијен медитерански тин доње Креде (неоком, барем, апт), преко које дискордантно долази горња Креда (ценоман, гурон, сенон) средњоевропскога типа. 7. В е л и м и р II л и ћ излаже резултате студије браће А м е г и н а о к р е т а ц е ј с к и м сисарима из Патагоније по чланку Тћ. Сг1ап§еаш!-а. — „Први трагови сисара нађени су у ретској етажи, и ова се Фауна по броју родова повећава за време Јуре и Креде, ади сви досад нознати мезозојскп сисари припадају типу м а р с у п и ј а л с к о м. У Терцијару пак показују сисари огромно развиће, тако, да је између мезозојске п терцијарне сисарске Фауне запажеп нагао прелаз, којн је све до скора бпо загонетан, јер нису били још тачно познати преци терцијарних сисара. Ова је нразнина сада врло јасно попуњена сисарском Фауном из „гаранијске Формације“ у Патагонији, коју су детаљно проучили браћа Карло и Флорентино Амегнни, ставивши је у највиши ниво горње Креде. У овој Формацијц, а у хоризонгу обележеном шкољком ОзН-еа РугоЉепшп, нађена је богата сисарска Фауна, која се може сматрати за претечу терцијарне снсарске ф а у н е. Има око 115 разних врста, које се групишу у 18 подредова, 30 Фамилија и скоро 70 родова. Ова се Фауна па.јвише карактерпше превлашћу копитара, који као да еви конвергују једном плантпградском петопрсном типу. Поред марсупијала, спарасодоната, крезубара, глодара, тилодоната и великог броја копитара нађени су овде засад најранијн остаци примата. Разматрање описа појединих родова доводи до све јасније Фнлогеније терцијарнпх сисара, те се с нравом може рећи, да су сисари из патагонске гаранијске Формацнје заиста морали бити преци терцнјарннх сисара“. 8. С. Урошевић саопштава друштву резултате својих студија перидотита и серпентина у Србији. — „Студија обухвата микроскопско проучавање поменутих стена, гј. њихов минералошкн састав, структуру, процесе серпентпнисања н општп закључак о генезн нашпх серпенгина. — Међу иеридотитима константовани су л е р з о л п т и, в е рл и т и н а м ф и б о л с к н перидотити. Иптересан је један верлит из црногорског среза, у којем поред о л и в н н а пма н ф а ј а л н т а. Серпептини су врло ретко образовани од чисто а н т и г о р и т с к е масе,