Delo

476 д к л о у спектру 22. јануара ове год. приликом потнуног (тоталног) помрачења сунца. Како су стари Хинди рачунали време. — Према најновпјцм резултатима научног испитпвања дознадо се, да су старн Хпндн рачунади време на основи месечевог кретања и његовог обдпка. Но традицијама, које су нам сачувади браминп, месец у својем кретању прође за годину дана на 27 а доцнпје и 28 копстедација. Хнндп су имади један месечев зоодијак (од 27 до 28 констедација) као гато мн сада нмамо сунчев зо одијак (од 12 констедација). По том месечевом зоодијаку онп и делише. време. Имена поједпним месецима бпда су имена појединнх констелација, у ко.јима се надазпо месец у Фази „нуног месеца*. Годнна је бида састављена од 12 месеци, свакп месец имао је по 80 дана, свакн дан по 80 часова, а један час 48 минута. Интересно је напоменутп, да је овако подељени дан имао 1440 мннута (48 м. X 80с == 1440), управо кодпко и дан по нашој подеди (јер је и 60 м. X 24 с= 1440 м). Ј. М. Ф п з н к а Фотографисање иреко телеграфа. — Од кад су људп нронашдн начнн, да едектрнчном струјом пренашају мпсди и речи готово тренутно с једног на други крај света, мисаони чевек довијао се и мучио да нађе још и начин како би се истим путем могдп препашатп и сами диковн, те да тако рећи и гдеда оног, с ким се тако даљно разговара. Првп покушаји на овоме познати су од 1847 год. (Васке^еП)). Ну све до 1881. год. не беше никаквога практнчнога резудтата, а тада пође за руком ВГсВсеН-у да дође до каквог таквог позитивног усиеха. Како је пак апарат његов бно још несавршен, то је опет посде оће године настао пеки застој, и питање се сматрадо и на даље нерешено. Овпх даиа као да је и то питање дозредо. Е р н е с т X у м е л , саџија у Сент Поду (Сједнњепе Америчке Државе) успео је пре кратког времена да начннн такав један апарат, којпм је већ тедеграФисао некоднке сдике и, што је врдо пнтереспо, ири том се сдужио обнчним тедеграфским жпцама. Уредништво највећег америчког диста Њујоршког Хералда, сазнавшн за тај пропадазак, умодидо је г. Хумеда, да покаже практпчност свога пронадска. Овај се радо одазове нозиву, п нз самог уредништва ношље за 22 мпнута Фотографију мајора Уап ЛУуск-а у станнцу „Западне ТедеграФске Задруге,“ која је удаљена за 18 кидометара. — Хумедов тедеФОтограФски апарат састављен је у гдавном од два деда: једнога, којн шаље сдику (трансмнтор), и другога, на коЈем се пос.дата сднка репродукује (рецептор). Апарат је доста сдожен, ади пронадазач тврдп, да је радња око њега проста, тако, да је сваки може брзо научитн. Сдпка, која се нма тедеграФисати, нацрта се раствором шедака у алкохолу на пдочицп од дима, па се ова плочица намести у трансмптор, где је нарочити механизам дагано покреће. Пдо-