Delo

Б Е Л. Е Ш К Е 495 делу „Финансије н установе ооновљене Србије“ од Мнте Нетровпћа“ (8°, стр. 35). Нату је антикритику Ст. Нротић већ одговорио у „Одјеку“, а ми ћемо овде само нешто мало констатовати. Главне су црте овог Петровићева одговора: избегавање да говори о главној ствари, извртање и преношење борбе на други терен- На главну замерку да му дело нема одређенога характера, те се не зна је ли збирка докумената или монограФија, Нетровић не одговара ништа. Истина, дуго се задржао на замеркама Протићевим о нетачном његову нриказивању раније судбине овога дела, пре него је штампано. Али и ту, место да буде јасан, он н.п. штампа једно писмо М. Вујића, из кога се сваки може увернти да о издавању дела Петровићева није „у седници министарскога савета под председништвом Њ. В. Краља,* донесено никакво „решење,“ као што је нисац у свом предговору тврдио, а Ст. Протић му то одрицао; па ипак Петровић баш то писмо министра Вујића наводи и из њега изводи да је онако како он каже! Од таких доказа није ни мало јаче ни оно што себе брани ружећи Протића. II кад би то стајало о Протићу, то ништа не би правдало Петровића. Али како писац преноси борбу не само на лично но и на друго, још незавидније нол>е, показује оно што расправља о убиству Карађорђепу, а нарочпто „невина“ тврдња како о таком иредмету није требало Протић да пише „у данашње време.и Ми морамо окренути главу од таквпх „књижевних“ аргумената, а с тнм је „Делои опроштено ц потребе да улази у претрес „доказа“ које Петровић наводи да потврди основаност свога „уверења“ п тврђење о реченом питању. Нетровић се довољно оквадиФиковао и као характер и као „научник“. Из сриске или хрватске синтаксе. Нз „Наставника“ је одштампан у засебну књижицу чланак проФесора К. Миленовића под натппсом: Из српске или хрватске сингаксе. I. Суистантив. Београд. Државна штамнарија 1898., на већој 8-ни, стр- 12. У овој се, марљиво израђеној, расправици говори о супстантиву, а све се поткрепљује многим примерима из народних песама и приповедака, Нарочито су марљиво прикупљене именице, које имају само множпну (р1игаНа 1ап1ит). ПокЈ^етачц источног питања п нанславпзам. — Изишла је ранцје објављена књига под овим натписом од Драгутина Ј. Плпјћа. Књнга је штампана у Новом Саду у српској штампарији д-ра Светозара Милетића. Цена 1 круна. Да смо једном на чисто. — А. Орешвић је написао књигу под натписом Да смо једно.ч на иисто. Књига је штампана у радикалној штампаријн 1898. на 8-ни, пма стр. 138, а цена јој је један динар. У овој књизи Орешковић говори највише о Јовану Ристићу, о коме је он још раније писао у чланцима Мало више светлостр, који су потекли услед познате брошуре М. Пироћанца Кнез Михаило и заједничка радња балканских народа, Употреба БготоГопп-а у велпком каш.љу. — Из „Архива за целокупно лекарство“ одштампана је ова расправа д-ра Чед. М. Михаиловића. Пнћгогаске е1е^чје. - Изишла је књига под натписом Пићгоуаске е1е&це од Луја кнеза Бојцновића. Књига је штампана у Дубрвнику као издање српске дубровачке штампарије А. Пасарића 1898 год. У овој је књизи писац описао петнаест знатних места у Дубровнику ц околини, н над њима исказао своје жалосне реФлексије. Архинастирска носланнца. — Изишла је књнжица под натписом Архииастирска посланица аравослаеног еиискоиа нгсшког Никанора. Београд. Штампарија Ђуре Станојева. 1898, на 8-ни, стр. 24. Нанатписном су листу ове речи : „Ако хоћете да сте чеда наша, љубав међу собом да имате (Јов. 15. 12.)“. Празноваље неде.ље. — Из „Весника срнске цркве“ одштаипано је јавно предавање, држано у богословијн, под натписом Празновагве недеље од Драгољуба II. Поиовића суплента. Београд. Штампарија Ђуре Станојева 1898, на 8-ни, стр. 23. Цена 0,30 д. У овој је беседи најпре поменуто како се празнује недеља у неколиким већим земљама, нарочнто у Русији и Инглеској, а за тим о иотреби празновања недеље са психолошког, физиолошког, естетичког, материјалног и етичког гледишта човечје природе. Јеврем Грујић. — Панта С. Срећковић одштампао је свој говор држан 22 Фебруара 1896 год. У сиомен иочасном члану Кргаљевско-Сриске Академије Јеврему ГрујггИу. Слово. — Јова Д. Илић свештеник дубљански издао је књигу под натписом Слово Слаженоуиокојеном Мнтрополггту Михагглу. говорено на парастосу о четрдесетницп у Дубљу. Слово има четрдееет одељака, колико п слова у натпису. Помен српски. -- Нзишла је књижпца под натписом Помен сриски вековечном љубггмцу Срба и Хрвата светлом бану хрватском Јосггфу ЈелачиЛу дне 20. маја 1898. Песма нестггховна. На натписном су дисту стихови: Бјићау геШ, геШ з1о§-и: Ја пе ЈјеИ ујега паз; Ја ро јебпош тјеспот Во§п га па§ зуапе 8ге1п1 саз... — Нови Сад. Српека штампарија д-ра Свет. Милетића 1898, 8-на, стр. 8. — Ову је књпгу написао старац Бранко Бранчић. Нрештампана је из новосадске ,3аставе,“ а посталаје поводом парастоса, који су приредилп Хрвати у Загребу 20 маја о. г