Delo

П0С.1Е ПЕДЕОЕТ ГОЛИНЛ 00 м \у ииневерити, не може ту своју карактерну цј»т\' напуштати. ако неће као народ да абдицира. Међу знамените догађаје из наше народне прошлости, којих се вал.а вазда живо сећати . чн ју успомену вал.а чувати и одржавати, спада свакојако и срнски иокрет у јужној Угарској од год. 1848. Тај нокрет није бно нека еФемерна, локална узбуна , неки бунт ускога значаја и уских погледа, него то је био један покрет и устанак ширега обима и вишега националнога иолета , једна истоЈшјска појава, која је по својим мотивима и руководним мислима, па ако хоћете и резултатима, премашала границе онога краја. у коме се неносЈзедно зачела и одиграла. Ако је Ирањи имао довол.нога разлога, да угарску револуцију од 1848. назове „сеИе а4т1гаћ1е ерор^е‘‘, онда се го може свакојако с правом казати специјално о српском покрету. Према томе хз браћу своју у Угарској и ми с ове стране Саве и Дунава имамо пуно и разлога и дужности да се придружимо помену тога знаменитога догађаја приликом његове педесетогодишњпце. Позван од пријатеља, да у овом цењеном часопису напишем малу студију о томепокрету, поводом његовог педесетогодпшн.ег иомеиа, ја сам се не без устезања и основаних скрупула најзад примио тога посла очевидно ризикујући, да доста лоше и непотпуно извршим тај задатак, јер нисам имао довол.но времена, да ствар поново простудирам и да чланак 1е^е аг1лз израдим. Пружам, дакле, читаоцима ове набрзу руку избаченереФлексије, уздајући се даће оне бар то постићи, да се нонови и освежи успомена на тај народни покрет. Ја не могу имати намеру ни нретензп ју. да се овде уиуштаму неко опширније оиисивање целога гокатотл покрета у његовим политичким моментима и његовим спол.нп.ч Фазама и перитетијама на бојном пол.у. То пе само да не бн могло да се смести и збије у једну кратку расираву. него то данас не би ни неки историк од заната могао како вал.а да изведе пјшсто с тога, тпто ни издалека није још нрибран нн критички сређен нотребни матеЈшјал за историју тога знаменитога покрета. Ја се не устежем овом приликом нзрећи једну замерку нашим признатим исторнцима. што ни после недесет година ни један од њих није доспео, да се изблнже позабави 1 Немци Г)и то назвали „Шегапзеће РозКиГеЈк.