Delo

НОСЛЕ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА 33 око г1.Јорђа, као свога вођа, он постаде народни јунак и од народа признати војвода.') Све је то доказ, да је мисао Војводине, као облика политички-националне егзистенције , живела у народу, кад је он одмах вољно притецао Бранковићу као носиоцу и оличењу њеном и с тога се ја не могу сасвим сло/кити с оним, што вели наш историк . В. Јовановић да је Јлорђе тек својом нојавом „ту мисао очигледно приказао ум\народном и учинио да овај иостане иристуаним за њу, те да }е ирихвати.и Ја не мислим, да може један човек самом својом ма колико импосантном појавом одједанпут као мађијском сплом улитп и усадити у народни ум једну идеју, ако се није већ пре тога та идеја бар у заметку, у неком ма и тамном инстинкту пли осећању налазила у души народној. Народ је већ по своме психичком расположењу морао бити иристуиан тој пдеји. иа да јој лични носилац њен даде оиииљиву. јасну Форму пред очима народним, да нађе одзива у народу и да га повуче за собом. Радња Ђорђева није се доиала Аустрији, а нарочито њеним војсковођама, који су били у исто време п носиоцн њених политичких тежња и планова на Балкану. Тхесар и његове војсковође увидеше, да ради извршења тих планова ваља уклонити Порђа, који им је кварио и реметио рачуне п с тога га на иревари ухватише и ухаисише. Аустрнја је тиме показала своју већ историјски нознату лукавост н учинила један историјски злочин, кад је човека нп суђена ни осуђена 1) Вепимени писац књиге: Српски нокрет у јужној Угарској , каже на етр. 39. „Ћорђе ВранковиК, храбри во],, би изабран за војводу, аап се не внде дуго у томе достојанству.“ А интересно је да и Прањи признаје да је 'Борђе Вранкови!. био народом иризнати војвода српски: „Апззј п' у а — 1—11 еи сћег 1 ез гј е г 1) е з ћ о п е г о 1 з ^и' ип зеи1 УоууоЗе, Сеог&ез ВгапкоУ1сћ се1п1 ци1 сопЈиЈзаВ 1ез ргеппегз епп"гап1з еп 16881. Шз<;о1ге* роШлцие с1е 1а гел'о1иНоп Пе Нои&пе е!с. 1. стр. 253. — Најстарији адвокат ме!)у Србима угарским, МушкатировиИ, који је још, г. 1773. положио адвокатску заклетву, наиисао је г. 1790. дело под насловом „Черте србског живота у Упгаријн'* и ту говорећи о аустријском рату с Турцима каже између осталога: „...доста су и Срби иод својчм еојвоАом Георгпјем Бранковипем о свом лебу војујући к сретном напретку нринели* н т. д. То је написао човек ро1,ен у ономе нараштају који је могао још иамтити догаћаје н познавати 'Борћа но његовом значењу и његовој улози. — Нцјбоње је обедежио улогу и значење 'Бор1(а Вранковића наш вредни књнжевник и историк г. Љ. Јовановић у својој расправи: „Ђорђе Бранковић, лажни потомак старпх српскнх деспота“ („Дело-, свеска за септембар п октобар г. 1896). Дело XIX 3