Delo

ВГАЊА И ЊЕНО ПОМОРАВГБЕ '17 точића, цигани су направили одвођењем воде неколико малених острвића, на којима се беле гомилице конопље, наслагане у купе, или потопљене у осталој води, која кривуда змијасто у много рукаваца, да се туда једва пролази. На ово земљиште наша држава иаплаћује од цигана нешто аренде. Под Турцима Бања је била у приватном спахилуку. Циганске куће простиру се у иолукругу, од топлнчких зграда до механе што је на левој обалп: и на десној страни од ирве механе, до оне црквине. II вппге и ниже тих кућерака, имају остатци некаквих зидина. Лено је видети нарочито с виса, ову циганску Фабрнку пуну збиљског рада. Ту се чешће задржавао власннк краја Хусејин-паша. Наш генерал Бели-Марковић, провео је такође у Бањи цело лето 1878. године. О јесени, но генералову одласку, ту се настанио са штабом команданат смедеревске бригаде. II. Норбевац. Село иод Бањом. Има према себи на левој обалп Мораве село Прибој, а у неиосредној својој близинн села Јииоваи, п Себе-Врању, на нроиланцима засебних хридова. Виде се на једном доминирајућем хриду више Корбевца, развалине старог утггрђења, које околина зове ,,градиште“. II Корбевац и целу просторију оближњих села. пашу остатци старих шанчева, које народ зове „логор“. Прича се. да је на овом месту била некад једна одсудна битка. Псторијски моменат — сам догађај — још је у евежој опомени. али су на жалост заборављене његове интересантне појединоетп. Непријатељ је наступао млаком иоморавља од Стубла и Вла дичиног хана. Укопана војска (како причају ..наша" ), држала се јуначки на „градишту“ и по „логору“ : али нека баба пз села Себе-Врање, поткаже непријатељу нутањицу нреко вишег једног хрида, са којега је ласно бпло нападати. Гако нашн буду разбијени. Чини ми се, да ову народну меморију, ваља оценитп у