Delo

34 Д Е Л О Храм је цркви ,.евето преображењеХ па је тако и зову; иначе је од вајкада позната као „Маркова црква“. Њена лећа имају подлоге на ивицп оцека, одакле је страшно погледати у дубину. Црквена порта заузима иостуину ширину дубље у нланину. Нема трагова старог гробља. Само на једном крају познају се као два усечена степена, п остатци неке мале грађевине, што показују као место одакле је црквица гдолетела" на садашњи шиљак. Међу новим гробовима у црквеној порти, чита се на једном каменом крсту овај запис : Путниче мој, Ја те молгш мало иостој, Да видиш сиомен мој! Псиод тих стихова, долазе речи: „Алекса СимеуновнК ип села Трговишта, округа Рудничког, Моравског среза. Војник ирве класе 1878. годинеи. На другој страни „ Димитрије брати и т. д. Нека је мир праху ваљаног рудничанина, који у делу ослобођења браће. остави на овој врлети своје српске кости. 16. „Код два брата”. Местанце. које заузимљу два велика брестова дрвета на левој страни главног друма, где се одваја пут у врањанску бању. Прича се. да еу у старо доба ту обешена два рођена брата Србина, са неке своје кривице. За време борбе пред Врањом, на оконим висовима беху турска утврђења. У вези са утврђењима на Моштаничком вису н Плачковици, она брисаху топовима настуине редовс наших трупа од Прибоја. Борба на положајима код „два брата" 18. Јануара 1878. ]>ешила је судбину Врање. Са неувиђавности, или вероватније због оскудице у војсци и материјалу, Турци ие поседну десну обалу Мораве. Наши стану дејствовати с те стране не без успеха. и Турци буду приморани да побегну,. напустившн своје позицнје до ТТлачковице.