Delo

С 1’ПСКИ НАРОД У СКОПСКОЈ ЕПАРХИЈИ 125 Без дугог разлагања, одговорићу да су тому узрок међународно-политнчки догађаји последњих годпна. Турци, нагнани потребама своје политике, измирили су се с мишљу да у косовском вилајету морају п])изнати постојање Срба бар кроз школе им, и допустити отварање ових других, али су у Грцима и Бугарнма нашли савезнике свому сматрању да то не треба допустити п у друга два вилајета, и онда пружају овај чак н за нас чудноват поступак: да пуштају да се у Малешкој кази отварају српске школе само за то што она пада у косовски вилајет, и ако она у духовном погледу зависи од струмничког владике. У другом делу ове епархије, при свим напорима Срба, још нису допустили отварање српских школа само за то што он пада у солунски вилајет; неколиким селпма велешко-дебарске епархпје, која падају V гостиварски мудирлук допустплп су отварање српских школа само за то, што падају у косовски вилајет; Велесу и његовим селима ове епархије, то нису допустили само за то што се налазе у солунском вилајету; неколиким пак селима ове исте — велешко-дебарске епархије тек су пре неколнко егедеља допустили да отворе српске школе, само благодарећи потребама велике политике царевине, п то без икаква обзира на надлежног мнтрополнта Осећам да је потребно ове замршене односе обележнти с неколнко речи. Они кажу: да турска власт с иристанком Патријаршије — јер нема њенога иротеста — ири најјаснијим одредбама иовластица ове друге тражи, трии или одстрањуЈв иосредовање њених органа у иословима у којима је оно неосиорно, ирема томе како јод кад треба: косовски вилајет обично увек тражи посредовање рашкопризренског митрополнта за све српске школе у његовој Епархији; косовски вилајет трии посредовање велешког митрополита за школе у гостнварском мудирлуку, али га не тражн; солунски га вилајет одстрањује за школе у велешкој областп, а битољски га нити тражи, нити трпи, нити одстрањује за школе у дебарској области, јер га и нема;