Delo

РАЗОРУЖАЊЕ II ОПШТИ МИР 207 која јој је намењена. Али ви ћете се без сумње сетити. да јавно мишљење није било једнодушно с погледом на овај велики догађај; изрази неповерења, с погледом на остварљивост замисли, чули су се и из самих најовлашћенијих уста. При том не треба заборавити. да се царева носланица јавила у тренутку, кад су европске државе биле у највећем јеку великих војничких вежбања: да је то било сутра дан по крвопролићима на шпанско-америчким бојиштима; да је сам цар Никола II. иогато ју је потписао, отишао на Дрно Море, где је прегледао своју убојну мрнарницу и њене оружнпце , истичући у своме пиему главном заповеднику мрнарице потребу развијања и усавршавања руске поморске силе, као најпоузданијег средства за одржање мира. Шта ће изаћи из цареве посланице ? У овом тренутку то још нико не може знати, ни рећи. Али ма шта с њом непосредно било, један резултат ће неминовно остати : мирољубиве тежње и њихови аиостоли у пашем гцивилизоваиом свету има/ге у њој једно ново оружје . а напреднији друштвени редови и иротивници великих оружања једног новог савезника , — као што се види: две врло корисне ствари у служби напретку. Професори Међународног Права п чланови Института за Међународно Право биће сви. или бар велика већина, истога мишљења, е погледом на важност и замашај царске посланице. П>ихова је најискренија жеља у томе, да груба оружана сила устукне пред Међународним Правом, и да се истинита правда посади тамо где је столећима господарила ћуд , јер ће само на тај начин и тим иутем доспети до браства, о коме је сањао и које је проповедао сам основалац данас најузвишеније и најсавршеније вере на свету. Али у научнику, у професору једне науке, у аностолу какве племените мисли јавља се у исто време члан једнога народа, једног нарочитог политичког организма: сваки је од њих једном речи и грађанин једне државе, а чим имамо посла с овим, одмах нам се у њему јавља и политички човек. Зар и самоме праву није задаћа да штити праведне интересе ? Зар државе , које буду представљене на конференцији неће водити рачуна — и то у првом реду -— о својим властитим интересима? Ја овом приликом нећу да