Delo

22<> д е л о ској, Срем и Банат, већ су тако рећи поплављени немачким елементом. А каква судба очекује Босну и Херцеговину. мо/кемо слутити по именима села. која ничу као печурке око Сарајева и но целој земљи : Јо8е(‘8Гћа1, ЕгапгезПшЦ КидојУМа!. ЈУтсИћогз^ и т. д. Сриске ће гусле пре умукнути . него пгто ће таква имена опевати ! У Херцеговини у сред Невесиња, а на самој црногорској граници, доселила се пре годину дана од једаред, читава једна немачка насеобина. Тако сваке године, хиљаде немачких земљорадника поврве , као скакавци. из Северне Немачке, Баварске, Виртемберга и других тевто н ских ггокрајина. Према томе. са српскога гледишта, чисто и иросто разоружање било би пре штетно но корисно. Пеко иак може ириметити: како ли мора бити монструозно то сриско гледиште. кад се не слаже с човечанским гледипггем ! Ми му у напред одговарамо, да гледиште опортунизма није гледиште иминентне правде. Са овог последњег гледишта, које ми узимамо за становиште, и данашње оружано стање . у коме сви народи бар подједнако пате , боље је и нраведније него једно ново стање. где би читави народи постали временом ренегати илн жртве. Да ли ће јучерашња утопија постати сутра стварност V Хоће ли племените амбиције цареве уродити плодом ? Да ли ће се деликатно расправљање тако тешког питања завршити жељеним решењем: или нам та драгоцена илузија спрема, на крају овога чудноватог века. један доказ више да у овом свету има и сувише клица за раздор, сувише мотива за сукоб и сувише радника за мржњу ? У сваком случају, великодушна иницијатива царева уврстиће се ме1)у највеће п најоригиналније друштвено-политичке покушаје овога века, ако ни због чега другог, а оно бар због тога што се појавила у доба, кад је дилетантизам био поплавио књижевност и фплософију и својом болешљпвом неплод-