Delo

Д Б Д О 236 у Бродцу школа је отворена 1(ч89 године. До 1893 био је учитељ Петар Стојковић из Мирковца, од 1893—1896 Дпмитрије Јовановпћ; у Побужју је отворена школа осамдесетих година. Као учитељи помињу се: Сппро Тетовац, Стојко пз Могиле (гњиланска каза), Ристо из Галичника и Вељко из Мирковца. Иосле извесног прекида дошао је за учитеља Марко Урошевић,1) који је остао четнрп године, а за њим, по смрти му, данашњи учптељ ; о школи у Кучевишту имам од једног старог учитеља, овај извештај: Још око ПЗО годнне учили су се ђаци у калуђера у манастиру св. Аранђела; ну како су они примали на науку само ону децу која бп ступпла у калуђере или у свештенпке, то сељанп пз.месте школу пз манастира у село, али не знам у које време. За учнтеља поставе неког Филипа из Босне, који је учио децу „по старом методу као: словенски буквар, часловац, псалтир и месецослов.“ Овај је остао годину и по дана, па оде, услед свађе са сељанима око плате. За њим дође Трајко Шаљевпћ из Скопља , и остане годину дана; после њега био је учитељ неки Коста из Босне. „За овога кажу сељаци да је умео вешто свирати у вијолину, алп је био строге нарави, и никако се није слагао са сељацима Чешће би се затварао у своју собу. по два дана ннког не пуштајући код себе. Кад би дошао неки сељак на посету или да га позове на каву , овај би га изгрдио лепо, па збогом! Коста је учио две године по Филпповом методу.“ После њега школа је неко време била затворена. док из Дечана не дође у манастир св. Аранђела некп калуђер Мисал, родом из Тетова. Он доведе за учитеља неког Стојка из Беловишта (тетовски округ), али га, после две годнне као неспремног, сељанн отерају и поставе неког Исајију, сина попа из ЈБешка Овај је остао две године, н по том оде кући. Сељани су њим Ј) Према извештајвма које сам ја добио, Марко је провео на 43 годчне као српскн учитељ ио црногорскпм селима. Умро је, ако ме сећање не вара, ночетком 1896. године. Веома жалим што ми други послови нису донустили бо.ве се распитати о животу н раду овог знаменитог Србина онда кад сам то могао. Биће грехота нуетити да се утре спомен о њему