Delo

СРПСКИ НАРОД У СКОПСКОЈ ЕПАРХИЈП 243 На тетовском гробљу и данас се налази споменик, на коме пише ово : „Станн нутниче поред овог ладног гроба, и гле ове тужне речи: овде почива тело Ђорђа Лазаревића, учитеља, родом из села Велнке Иванче, округа београдског. Поживе 27 година, а представи се у вечност 23 октобра 1872 године. Овај спомен подиже му супруга његова Јелисавета. Вечна му памјат.“ Бугарски учитељи дошли су у Тетово први пут 1876 године 0 томе имам ове белешке: Бугарштину је највише ширио неки Стојан, који је 1874 год. био писар у митрополита Пајсија, ну који је ипак за то у потаји подговарао народ на расцеп. Повод је био овај. На Велики Уторак 1873 год. изгори тетовска црква. Услед тога, народ испрати, у 1875 годинн, у Цариград поп Серафима, поп Никодимовића н Хаци Гавру, трговца, да онамо раде да се допусти оправка цркве. Ови се јаве патријарху; он их отера кад су му изјавили да нису Грци. Они онда оду Бугарском Егзарху. Овај их лепо прими, па и ако његово посредовање није ништа номогло, пријам је утицао на њпх толико да ова двојица, по повратку, отпочну народ навраћати на Егзархију. Сам митрополит Пајсије највише је допринео одвајању, јер је непрестано радно народу у пркос. Нпкад није хтео да за свештенике рукоположи оне које је народ хтео, него оне које је он хтео, као што је био случај и с данашњим протом тетовским Симом, 8 септембра 1874 годнне деси се велика демонстрација противу Пајсија у самој цркви; сви свештеннци напусте цркву; и њих и народ Пајсије прокуне с Царских Двери. Ови свештеници, у 1875 години, постају коловофе Бугарштине, 1876 године, као што рекох, дошли су првн пут и учитељи бугарски. Огорченост противу Грка митрополита била је толика да су тада и осам кућа српских, досељеннх из Бијелога Поља почеле примати бугарашког попа; дако ове српске куће, у којима се и сада говори јужним дијалектом нашег језика, одврате од Бугарштине данашње прилике у скопаљској епархији. У како су тесној заједницп били некада ови крајеви сШумадијом, речито казује и постојбина некадашњих те