Delo

НАУЧНА ХРОНИКА 317 материјад за експернментисање. Некада тако малобројне справе и оруђа бактерполога уступају место модерним ичструментима. Бактериолог, који је пређе о неким чпњеницама скромно тражио н прнмао објашњења од клпничара, уздиже се данас све већма на положај самосталног лекара. Бактериологија је порушнла неоспорну превласт клннпчара на иољу распознавања п лечења инФекцпозних болести и достигла врхунац свој на дијагностпчном терену. Као пример нека послужи, што у онпм тсшким случајевпма, у којнма клпннчар готово нпје у стању да распозпа тако честу болест, као што је абдомпналпн тиф, довољно је неколико капн крви болесникове смешати са културом мнкроба, ла да се са апсолутном снгурношћу може утврдити, е да ли та болест постоји нли не. Па за то према виснни до које је та наука дошла, најновнја катедра,. коју је заузео један бактериолог. прОФесор Калмет у Лилу, н носп назив „ексиерименталне терапије“. Клинпчар који се није бавио бактериологијом, не може више полагати право на пме практнчног лекара. Он се мора, хтео не хтео, поклонити пред непоколебљивом моћи бактериологије. Било да се нов лек назове калам или серум, било да се у најскоријој будућности нронађе какав нов метод етиолошке терапије за искључиви напредак у лечењу прпвидно неславладљивих епидемичннх, болестн, као што еу: диФтерпја, колера, куга, жута грозница, грознпца у бабпњама, тетанус ит.д. треба благодарпти једпно модерном нспптнвању. Д-р Ђ. Ј. Н. XII Оријенталистички конгрес. — Прве десетпне октобра ове годнне држаће своје седнице у Рнму дванаести конгрес орпјенталиста. Председннк му је наш познати пријатељ граФ Анџело Губернатис, проФесор санскрнта на свеучнлишту у Риму, главни тајник граФ Фр. Лор. Пуле, проФесор саискрита на свеучилншту у Пизи. Осим представппка свеучплишта и научннх друштава влада италијанска је нозвала владе свпх цивилпзованнх земаља, да на овај конгрес изашљу н своје службене представннке, и тако ће, по броју, овај конгрес бити један од најачнх. Конгрес ће пмати ове одсеке: 1, за сишту индоевроиску лингвистику. Овде се свраћа нарочпта пажња научнпка на италичке језике, на етрушки, на трако - илирске н па језике Мале Азије; 2, за Географију и Етнографију Истока (Историјска картографцја псточних земаља, путовања но Истоку, односи овога са Западом, осооито с народима обала Средоземпог Мора; исељавања народа; обпчајп и нрави)^ 3, за Уиоредну Историју вера на ггстоку, за Митологију и фоклористику (Односи вера, мита п предања Пстока с верама, мптпма и предањима Запада); 4, за Кину и Јаиан (Књижевпост, Историја, Археологија);