Delo

100 Д Е Л 0 цима, само со очекивала теорија, која би их упутила на право место, и објаснпла их, Другн важан успех моје књиге била је љена умерена велнчина, — а за то благодарнм Уолесовој расправи — да сам је штампао у оном обиму, какав је почет 1856 г. та би књига била четнри нли нет пута већа, но што је била кад је штампана, н врло би пх мало било да је ирочнтају“ и т. д. „Критика је била спрам мене увек пристојна, разуме се да ја не обраћам иажње на ненаучне крнтике. Моји су се иазори често пзврталп, горко их нападали и исмевали; али ја сам уверен, да је све то било у доброј намери. У осталом, не сумњам, да су моји радовн били преко мере хваљени. Радујем се што сам увек избегавао свађу, а затосамблагодарад Лајелу, који мп је пре неколнко година, са обзпром на моје геолошке радове, озбп.вно саветовао, да се никад не упуштам у иреннрке, јер оне ретко кад добра доносе, а због њпх се губи време, и име." „Кад год сам нашао, да сам нешто превидео, илн да мн је рад не потпун, и кад сам био презрнво критикован, па н кад сам био сувише хваљен, тако, да сам се осећао понижен, моје је највеће задовољство било тада да сам себи кажем: „ја сам се тако трудио, и тако радно, колико сам могао, н нико не би могао боље урадитп.к Појава Дарвинове књиге о „Постанку видова“ учннила је такав е•гекат, какав он није очекивао, млађп људп примилн су је као ново Јеванђеље. Хексли*) је био први, који је узео у заштиту нову теорију, и оп је се пајвпше трудио за њепо раснрострањење н објашњење. Дарвин није бпо борац, п у сред страсне борбе, коју је његова књига изазвала, он је бпо мнран иосматрач. Учешће Лајела п Хекслија радовало га је. „У носледње време — пише он Хукеру — ја сам ирочитао тако много неиријатељскпх критика, да сам почео да мнслим: може битп да сам ја у самој ствари залутао, п може битп да има право онаЈ који је казао: да за 1° годнпа од моје теорије неће бити нп трага; алн сад, кад сам сазнао да сте 13п и Хексли нрешлн на моју страну, ја верујем да наше дело неће проиасти Радпги на иитању внше од 20 година, да би се носле зрелог размпшљања одрекао својпх назора, то је такав Факат, какав се ретко може наћи у псторији науке. Мене страх спопада кад помислим, да сам своје најбоље годппе дао — Фантазијама. Алп се умнрујем кад видим, да моје мишљење деле тако строги изналазачи нстпне, као што Хсксли иише Дарвипу (23 иовемПра 1869.) „Од како сам читао ире девет годииа 1>»Ч10ве раснраве. ни једно дело о научној нрпродној исторвји које сам имао. није тако велики утисак на ме учинило. и ја вам ердачно бдагодарим на безброј нових назора* воји су ми дати.ц и т. д. Хуигр (21 новембра 185^) пише му: гЈа сам грешник што вам ранвје нисам пиеао, макар само да иам благодарим за вашу славну књигу, — колика маса смишљених .акл.учака из важпих доказа и нових појава — он I је дивно наиисана, н имаће велики Угпех ./а/е.1 код кога емо сада, сасвим је очоран, и наслађава се љоме.и и т. д.