Delo

ЧАРЛС РОБЕРТ ДАРВПН 103 било по 30—40, и све су стајале у .једном орману. Од књнга које је куповао, правно је на крају сваке књпге регистар о Факгпма, ко.је је у њо.ј нашао, и која му требају. Ако књнга нпје била његова, он је правио извод, таквпх извода имао је пуно сандучс. А нре но што почне неки предмет да радн. прво ирегледа све кратке регистре, паправп општи н класнФидирап регистар, па после кад узме једну или вшпе „корица" са прибелешкама, то му опда стоје све прикупљене ннФормацнје на употребн. Што се његовог душевног расположења тиче. то је оп до 30-те године ужнво у делнма Милтона, Греја, Бајрона, Кодрајџа, Шелеја, а као дете парочнто је волео историјске комаде Шекснпрове; тако псто волео је слнке и музику; алп доцннје, није могао ни један редић појезије да прочита, покушавао је са Шекспиром, па му је био досадан. Музпка га није задовоља1!ала, али га је подстицала да јаче мисли оономе што радн. Романч пак, „који су дело уобразиље, па и нек ннсу првог реда — велн он — праве ми радост, п опорављају ме има већ неколико година, п често благосиљам све писце романа. Великп број романа прочигаван ми је гласно, и ја пх све волим, ако су иоле добрп, само кад се несретно не свршавају, зато бих чак и закон направио. Ро. ман по моме укусу не спада у први ред, ако неманпједну лнчносгкоја би се могла волетн, ако је то каква мила жена, то још боље.“ Интересовала га је Историја, биограФнја, путопнс, есеји, — како у младостн, тако н у старости. „Мој дух — вели Дарвин — као да је постао машина, да изводн опште закоие пз многобројних Факата.“ За пзгубљеппм укусом одиосно појезпје н музике, Дарвин јако жали, с тога он вели: „кад бих се понова родио, ја бих поставио себи правило да бар сваке недеље једном, прочитам нешто из нојезпје, и да слушам музнку, те тако бн атроФирани нерви мога мозга употребом прорадилн. Губитак осетљивостн за такве ствари, јесте губнтак среће, п могао би да буде штетан по ннтелект, а још впше по моралнп карактер, јер он слаби прнјатпо раздражљиви део наше прпроде.“ Аналншући успех, којп је иостнгао својим делима, Дарвпн вели: „У меие нема брзине схватања нли вица, који је код млогпх умннх људи тако значајан, као нпр. код Хекслија. ,Та сам с тога један снћушан крнтичар, кад читам чланак или књигу, мени се у први мах допада, п тек носле дугог размншљања, ја примећујем слабе стране. Неспособан сам да следујем дугом и са свнм апстрактном току мисдп, због тога ннсам бно срећан у метаФИЗпцп н математици. Моје је намћење дуго али магловпто, довољно је да будем пажљив у томе, да мн се на некавав особпти пачнн каже, да резиме које сам науман да учинпм, илп сам негде читао, или посматрао, и после неког времена могу се опоменути, где треба моје ауторе да тражнм У јсдном ногледу моје је намћење тако жалосно, да ннкад нисам био у стању, дуже од неколпко дана да се опоменем .једног јединог датума, илн једног ретка појезије."