Delo

ЗАШТО С5' МЛЕЦИ БНЛИ ВЕЛИЕМ 113 чише Млечани обраду злата, сребра и свиле; кад Крсташи опљачкаше Царпград, онда н Млечани узеше уметннчке угледе, а после, год. 1207, кад република допусти свим грађанима да се оружају, да освоје архнпелашка острва, племићи п трговци основаше онамо феуде; Дандоло постаде војвода од Калипоља, Сануто кнез од Наса н т. д. Првобитни навртај источнн п сараценскн нзбио је у самом почетку живота млетачког. Полихромија дворова, који прппадају млетачкој архитектури, богаство уреса у злату и \- мозапцима, нзраде слонове костн п покровци, дофоше им са ГГстока; без сумње, позлаћивање коже научшне од Сарацена.*) Млечанн су одмах у почетку упућенн бнлн на Исток. То је лако објаснити, јер је цео запад бпо у непрестаним ратним трзавпцама, са чега је бно спречен увоз и нзвоз, а нндустрија је пропадала. То каже Романин. У Млецима је внше пута обнављана забрана куиовања робова: таку је забрану год. 865 учннио дужд Кандијан IV, пред сакупљеним народом и племством; то је поновљено год. 950, а двадесет годнна касније, по тражби Грка, забранн дужде да се Сараценнма продаје оружје, дрва и гвожфе за графевину, претећи глобом од 100 лнбара златних; допустп пак да се продаје по Сирији п Афрнцп памук н кухпнско посуђе, — знак о непрекндном саобраћају с Азнјом, као што је непрекпдап био са Арављаннма у Шпанији и Снцнлији. II Црква св. Марка. Јасан доказ добротворног утицаја свих помињаних примеса на Млетке, огледа се на онпм двама дивним споменпцнма млетачким, на стоној црквн светога Марка и на дуждевл' двору. Те су графевине као ресултанта, као синтеза свију разних укрштаја. Без сумње, утицај византискн јаче се нстиче у Марковој црквп, а то се најбоље опажа упоређујућп је са Аја-Софпјом. Лице царнграцске васнлнке различно је од млетачке, али унутрашња наснова, па оних пет кубета, *) Мо1тепН, Уепегја ие11’ аг!е, 1807. Дело XXII &