Delo

116 Д Е .1 0 IV Селекција и борба за живот. Необичном множењу млетачког становништва беше још узроком пребирање, које је настало сељењем и бежањем, услед чега могоше се спасти само хитрији и лукавији; а пошто су се у новом завичају могли одржавати само рпбом и солилима, одржаше се само они који беху снажнији. Тај, у правом смислу, рат за живот трајао је за дуго. Девет или десет пута исељеници мењаху завичај и главно место насеобине, — ово носледње бивало је како кад, Риалто, Градо, Албиола, Торчело, Ераклеа, Маламоко итд.*) Народ богат навикнут на угодност, на обиље пашњака, преселивши се на пуста острва , мораде великим трошењем снаге борити се за житак, а тај је, у време Касиодорово добијао се само од солила и рибања. Касиодоро пише: „Млечани жпве само рибом; богати и убоги живе иодједнако , једном храном. Сва им је номоћ у солилима и у њиховим лађама". А и пошто се сасвим настанише на острвима, морадоше ратовати против илирских гусара, против Фруга, <Аонгобарда и Угра; додајмо к томе међусобице ради превласти п такмачења, какве су биле на дневном реду у Средњем Веку, међусобице између Ераклеје и Торчела; између Града и Маламока, па онда борбе између прпсталица Фруга, Гота, Лонгобарда и Грка, — борбе које су, до душе биле само бледа слика онога што се догађало нзмеђу Гвелфа и Гнбелина на талијанском копну, али које такође нису бнле без крупостп. Али, поврх свега, чудна и упорпа беше борба с морем, због чега још за доба Римљаиа почеше Млечани градити куће на кољу, почеше насипати пребоје против вала н мостове мефу острвима, почеше се довијати, како ће задржати кишницу, те изумеше чувене млетачке студенце (ро7У/л Уепс/лаш) који се одржаше до данашњег дана'"*) „Природа земљшнтаи пише Романин, „захтевала је особите хидрауличке Ј>адове, насипе, јан>ење, подизање пребоја, и т. д. “ Трајне опасности од мора и дивљака иавеле су Млечане на нове на) Мледи су основани на неких т|>и стотине и четрдесет мањих и већих острва. Нрим Прев. ) Опсежни бунари, сведени и озидани. Прев.