Delo

118 Д Е Л О година посталн веома вешти у пловидби дуж обала и по рекама, пошто су из тога стекли и први утицај на суседне народе, мало по мало унеше се реком Падом у Ферару, дуж Пијаве у Белупо, дуж Бренте у Падову , па све поступно, отискоше се до Истрије, до Далмације, до Сицилије, па онда чак до Мисира, Сијама и Индија. С почетка Млечани су продавали со и слану рибу, после, свиту, посуђе, ковчеге, па се најпосле дадоше на ширу трговпну свитом ; златним тканинама, робљем н т. д. те беху у саобраћају с источним народима, кад је остала Јевропа била у мраку незнаша и потпуно осамљена. А опрезност , хитрост и самоникла мудрост , црпене у првобитној борби, поступно се утанчаше у многострз^кој трговини и саобраћају са разним народима; и те особине постадоше знатније у оно доба, кад се једина надмоћност огледаше у ратничким особинама, кад трговање беше укинуто, те се једва одржавало међу презреним и прогоњеним Јеврејима н ломбардиским каматницима. Треба се сетити, да још од год. 1200 Млеци имађаху своје право министарство трговине, састављено одпет чланова (г 5 Ј^алп с1е11а Мегсашга. Коташп уо1. VI рад. 433) и да се већ оида проповедаше корист од слободне измене, — што ипак није сметало Млечаиима да у исто време, нарочитим повластицама, потпомажу гајење маслиника на Кипру, да се брину за обрађивање напуштена, земљишта. да у Белуну подигну тоиионицу метала, у Бреши фабрику за ткање свите, где друго да заузимљу рудннке, да дају десетогодишње повластице проналазачима нових машпна! Авала релативно већој верској п политпчкој слободи, мпоги одметници пз разних земаља прибегоше у Млетке, а доцније доселише се многи иововерцп, (Валдези, Игноти и присталице разних протестанских секата), који установише најбоље штамнарије. Год 1328 многи становници града Луке, бежећи од тираиије Кастручове, установнше свиларе у Млецима. И Млечани почеше отправљати комсуле н трговачка нзасланства ио с-вету. те установпше своје „ацијенде“ (коитоаре) * ио Угарској по <1>ландрпјп, чак у "Гребизонди, где допреше преко Персије. Сама фнрма браће Морозинија имала је у Снрији својих 50 трговиискнх кућа; они су увозилн у Шапску свилу, кадифу,