Delo

ЗАШТО СУ МЛЕЦИ БИЛИ ВЕЛИКИ 121 танка народне скупштнне, која је, у главном. може се рећн. задржала власт. Народ се мешао у судове, потврђивао законе, постављао и збацнвао владике; на глас звона, састајао се збор појединих острова у цркви или на пољаници ; збор је саставл»ен био из три реда грађана, највећих, средњих и најмањих. За опште стварн скупштина се састављала у стоној цркви, или кад би бнло премного народа, као на пр. о избору дужда Селе г. 1071, на Лиду. Премда за техничке послове постојаше властеоско веће, премда се већ од год. 1178 усвојп подела бирача дуждевих и саветнпчких на шест редова, ипак опште гласање задржа вредност највеће народне санкцнје, те кад би се коме дужду прохтело да тпранише, бивао је принуђен да се одрече власти, или је био прогнан, ослепљен убијен. Од 56 дуждева који владаше до 1172: 5 абднцираше; 5 бише ослепљени; 5 бпше убијени; 9 прогнани. Дакле готово половина их зло сврши! Тако , ка,л Орсо хтеде да се помоћу војних најамника наметне Млечанима, овп викаху: „Зашто смо се збегли овде, него да живимо слободни. нначе смо могли остати и на копну.“ И убише Орса. 8а пет година после тога. немадоше дужда, него изабраше војног капетана, (ша^181ег пнШит). Кад године 755 Гала силом узе власт у своје руке, ослепивнтн свог претходника , ма колико да се умиљавао народу. не бп ли му овај власг потврдпо, опет не успе, него је на крају био ослепљен и прогнан. Свакн дужд. примајући власт, давао је обећање (ргопт8Јопе) да неће своју власт иа зло употребити. Ннкад Млеци немадоше праву феудалну владавину, нпти утврфене дворове и кастеле, као што је то било по многим слободним општинама; не само што се никад у млетачким штатутима не заведоше неједнаке казне за псте преступе, према положају преступннка, као шго то пмафаху Верона Фиренца и Рим; никад се у Млецпма не заведе обичај божјег суда п судског двобоја, као гато је то било у Ппзи, него, баш напротив. држали су јавна суђења на тргу , а то се звало суд комуна и двора; народ је бирао попове и вла-