Delo

ЗАШТО СУ МЛЕЦИ БИЛИ ВЕЛИКИ 125 25,000. У осталом, то се догафало у старо време у свим дј> жавама окуженим милитаризмом, у Риму, у Мисиру, а данас V Турској.*) Непрекидно и јалово ратовање, не само са суседним републикама, са Турцима и Арављанима. које је ратовање можда и оправдано било због трговинске превластп, него још са Папом, са Фнренцом и Шпанском, најпре навукоше на Млетке савез већих држава, па претрпеше поразе, па се мораше латити колебљиве, недоследне политике, како би се одржали у равнотежи према свима, а свршетак свега тога био је, да су Млеци осиромашили и да им већ нико ништа није веровао. Још почетком XIV столећа беше велико богаство у Млецима. али већ у XV почеше осећати шта је оскудица; хиљада вештих арсеналских радника сведе се на 450 незналица и беспутника. Дотле обуздана верска инквизиција дође до потпуне власти, остацн општинске слободе ишчезоше, а, подиже се олигархична тиранија, строжа и мање поверљива од сваке монархије. IX. Општи закључак Упоређења са Геновом, Фиренцом, Напуљем, Амалфи и Холандијом. Да би се јасно схватило значење ових закључака, те да се не би нашло у супротности са оним што се догафало ио другим државицама у Италији, треба имати на уму, да у етничким п соцпјалним утицајима бива што и са биолошкнм: узроци су увек укрштени, те час превлађују једнн, час други; али такофе често једни се зачињу и постају од других: на пр. трговнна доносн богаство; трговину делом потпомаже слобода, а обе заједно културу; слобода умножава средства културе, а богаство олакшава трговпнске измене: олакшанп приступ страној, због вере и полнтпке, прогоњеној чељадп, уноси нове облике индустрпје, као што смо видели у Млецима за штампарије и свиларе, и као што се десило у Швајцарској и у Флаидрама, кад се у њих уселише францускн прогнани протестанти. Трговина опет умножава сред*)*) Ееггего, II ипШапзто, МИапо, 1898.