Delo

НАУЧНА ХРОННКА 137 доњн (којн је назвао н о р п ч к и) и горњи (који је пазвао карничк н). У току даљег рада својег увидео је да се слојевп у јужним Алппма, којн такође долазе испод карничких слојева, по својој Фауни не слажу с норичком Фауном севернпх Алпа, и с тога је поставпо познате две норнчке провпнцпје : м е д н т е р а н с к у за јужне п ј у в а в с к у за северне Алпе. Алп су радовп од неколпко годпна на овамо, п Мојспсовићевн п других геолога, свејаснпје показпвалп, да је цела ова спстема и сувшпе натегпута, а у поједпностпма чак- н погрешна, док најзад, у свом последњем већем раду о алппском Тријасу, не пзиђе отворено сам Мојспсовић с једном лсправком, која је запста била велнко пзненађење: да се фоснлп, на основп којпх је установпо „јувавску провинцпју “ норнчког ката, не налазе пспод карнпчк^х слојева, као што је он услед неке пометње, држао, него изнад овпх слојева па до почетка ретског ката. Између мушелкалка п ретског ката пмају дакле у алппском Тријасу не два него трп ката, п првп од овпх катова — норпчкп — нпје развијен на два разна начпна — у две провпнције — него на један, као п остали катовп. За дотадашњу „медптеранску провпнцпју“ норпчког ката оставља Мојспсовић пме н о р п ч к н к а т, затим долази к а р* н ц ч к п, п, најзад, за трећп, нов кат узпма име ј у в а в с к п, налазећп оправдања у томе, што је овај кат на некп начпн н дотле пстпм пменом обележаван, само му се није тачно знао положај. Протпву овога устао је најодсудније А. Бптнер: сасвпм је неоправдано да се услед оваквог узрока — једне обичне нометње — мењају називи, за које је везана толпка лптература; постављање норпчког ката пзазвала је нарочнта Фосплна Фауна, и с тога се ово нме мора задржати за слојеве у којпма се она налазн, па ма какав стратиграФскп положај овп пмалп; слојеви у јужним Алпима, који се налазе измећу мушелкалка и карнп чког ката, немају никакве везе с норичком Фауном, с тога се за њнх пе може ни задржатп име „норпчки“, него треба узетп неко друго — Б п тн е р иредлаже шме л а д и н с к и к а т. Овим поводом аустриски су се геолози поделили у два отворена непријатељска табора, која су лпФеровала мпогобројне расираве, чланке, брогауре п окружпице, често п с личнпм испадпма. Једни су — мањнна — уз Мојспсовпћа, а други велика већина — уз Б и т н е р а. Неоспорно је да је Мојсисови ћ најзаслужнијн аутор за алпнскп Трпјас, алп је исто тако несумњиво да у овом спорном питању Битнер има право. Ствар међутнм није још рашчшпћена, и тако сад имамо овакву деобу алппског Тријаса: 1. верФенски слојеви (шаренн пешчар), 2. мушелкалк, 3. норичкн кат по Мојс н с о в п ћ у (ладпнскп кат по Б п т н е р у), 4. карничкп кат, 5. јувавски кат 110 Мојсисовпћу (норичкп 110 Б II Т II е р у) и 0. ретски кат. Св. -рлд.