Delo

ДРУТПТВЕНА ХРОНИКА 139 п када се свршп било упиверзитет, бп.10 каква стручна школа онај којп нема новаца да се одржи оних неколико година док дође до места, илп прпјатеља п веза да му то место израде, пропада на улпци н ступа у редове најочајнијега од свнх пролетаријата, умнога пролетаријата. А наука се дапас добива само у школн: сиромах ппти има времена да чпта нитп новаца да купп књпгу. Фплантропија је или глупа напвност или бестпдна лаж којом се баца прах у очн свету: ко је снромах ои је вечпто осуђен на беду и незнање, па телесну и душевну глад. Без економскога подизања масе , масе пародне, без реФорама које бп јој омогућпле слободнији, достојанственпји. бољн жпвот, просвета је лепа жеља и нразпа Фраза. У последње време, откада је радннчка класа на Западу дошла до класинске свести, п, органпзована у моћне радничке страпке, изнела своје захтеве, опажа се приметан покрет у корист образовања народнога. Внше класе, бар пдеолошкп деловп њенп, увпђају колико су грешпли што су тако равнодушни били према сиротнпјнм класама, а сиротније класе, ко.је су осетиле у себи снаге, живота, ионоса, које су свеспе свога исторпјскога задатка, увиђају неодложну потребу народног, слободног образовања. Нарочито у Енглеској, где је маса народна, радннчка класа, бнла у доста повољним матерпјалним ириликама, где је осмочасовни раднп дан готово општа установа п где је ретка раднпчка кућа без клавпра*), иокрет за иародно образовање јавља се у јакој и особнто лепој светлостп. Универзнтети енглески, у Лондону, ОксФорду, Кембриџу и другпм местнма шаљу своје најбоље проФесоре, светпла енглеске науке , да у велнким индустријским центрнма држе раднпцпма предавања. Те нове мпснонаре којц носе светлост онде где је она најнотребнија, плаћају самп слушаоци,. а тнх је на неколнко стотина хнљада. Ткачп нз Манчестра, рудари из Дурхама, металургијскн радници пз севернпх покрајина, у гомнлама посећују курсеве математнке, хемнје, нсторије, народне економп.је и других наука. У пзвеснпм срезовима, где су радннцп толпко сиротнн да не могу плаћатп одређенн упнс за предавања, они бирају из своје средипе двојицу или тројицу да отиду на предавања, и да ухвате белешке које се иосле свима чнтају. Та је ндеја иочела да хвата корена п у Француској. У прошлом месецу, маргу, основано је у Паризу, како јављаТетрз, без ларме и рекламе, Друштво народних универзитета, као нормалан н логичан развитак друштва СоорегаБоп с1ез Шез. То пије установа која се зауставља само на фразеолошком позпву, накићеним статутима и нескромним рекламама но листовима, то је дело озбиљних људи, истннскнх пријатеља народне просвете, које је одмах, п ако у маломе, приведено у дело. У радничком лредграђу Сент-Антоан отворена су предавања, на која редовно свако *) Е(1тош1 БезтоКпз: А цшл Иеп! 1а зирепогКе (1ез Ап§1о-8ахоп8, књига којаје лаие у Француској пзазвала хако живу дискусију.