Delo

ДРУШТВЕНА ХРОНИКА 143 лЈер, почев од шеснаестога па до почетка деветнаестога стодећа, правопис се без лрестанка упрошћавао, ослобађао се паразптних слова ко.јпма је бпо претрпан. Речи: езсћоИег. рћапГовте, ргећзГге, аЛсгса1 мадо по мало постале су есоИег, рћапГдте, ргЧге, аоосаГ. Ваља се опет прихватпти традиције, коју је у ночетку овога века Унпверзнтет нагло престануо. По прпмеру наших оцева упрошћавајмо, олакшавајмо посао иокољењима што долазе. „Уппверзптету је дужност да поврати правопнс на пут еволуције, јер га је он п скренуо с правога пута. То се у осталом почело раднти. Цпркулар Буржоа, 1891., забранно је испитивачпма на завршнпм испитима да у погрешке не рачунају свесна неслагања с академпјпнпм правилпма, и наложно им да приме правопис канДидата „када им логпка даје заправо против обичаја*, када па иример, кандидатн напишу „сап1ошег“ као „сап1опа1“ п „ћЉопз* са 5 као „ћашћопз“, то јест када свуда употребљују 8 за ознаку множине илн када укидају двоструке консонанте. „РеФорматори за сада не траже других унрошћавања. То је н мало н много. То пеће битп велнка револуција у правоппсу, али ће бнтп велика револуцпја у обичајима. То ће битп смрт предрасуди , да је правоппс ствар света, и у коју се не сме дирати. Фетишпзму правописа тада ће одзвонитп.14 Одлука савеза сенских учитеља предавачу нзгледа као велпкп догађај. Савез је решпо да се поправљање диктованих задатака од сада вршн у духу цнркулара Буржоа. РеФорма уведена прп испнтима посредно ће ућп и у школе; учитељи ће доћп до врло простога закључка, да оно што је допуштено на испптима не може бити забрањено и у школп. Ио завршеном предавању, Р. Едмоп Иетп изјавио је да је дошао као иротивник реФорме, али да су га у многнм тачкама аргументи предавача придобили за реФорму. Ј. Скерлпћ