Delo

152 Д Е Л 0 који би бцди у при.шци да јс подмире. .Буди, који би о томе могли писати, има у пас. Митровцћ је испричао у својој књизи , колико историске момеите, толико оно што је впдео и у чем је учествовао у Прагу, — иросто и занимљпво. Тако се ова књпга и чпта лако, као год што је п написана. Многим ће читаодпма нова драж бпти субјектпвна црта у његову писању. Одмах у трећем реду првога чланка налазите где писац, сећајућп се, велп: „мојег слатког 'Загреба’, па: „миле обале плавога Јадрана.“ То наговештава да ће у приповедању прашкпх утисака бити доста личнога и лпрскога. II збиља га има. Тиме нас младо колено враћа на негдашње књпжевне стазс, које су услед критике седамдесетих година биле запуштене у нашој књпжевностп две носледње децеиије. У књизи ће дакле, неко наћп за се ово, неко опо: свак ко мари за кориспу лектпру, кад прочпта, бпће задовољан што ови подлисци „Српскога гласа нису осталп ненрештампани. Љ. Ј. ЦериИа Живојина М. Границе судске власти, иоводом једне иеиравичие ирактике под нас. С иогледолс на страно законодавство, од — ванр. нроФесора права на Великој Школи. Београд (Св. Николић) 1899. 8-на 143. Цена два динара. Ова је расправа штампана најпре у ,Браничу“, а за тнм из њега на по се. Осим кратког увода она пма три одељка. У ирвоме (4—9) говори се у оиштс о иодели власти у држави\ удругом(9 —120) писац расправља питање о односу судске власти са законодавном и административном влагиКу, најносле трећи део је намењсп смислу тач,2 §а 16. закона о устројству Касационог Суда, која је одрсдба п била повод, због различности тумачења јој, овој расправи. Ппсац је још у иочетку дао библиограФију дела за ово иитање, која је (оспм једног незнатног немачког п три српска писца) сва Француска. Нитање које је иредмет расправе од онштега је значаја, те ми с тога преиоручујемо пажњи наших читалаца овај рад младога проФесора, не унуштајући се у његове нојединости. Оио је од особнтога значаја баш за српске чмтаоце и баш у дапашњим нриликама, гдсЈ су сви појмови с погледом на нитања ове нрироде тако испретурани, да се готово може рећи, да се п у овим односпма Србнја издваја од осталог просвећеног света. Али се ,Дело4' не сме бакити отворено овим питањпма, а да не дође у опасиосност, да нонут осталих „прло благих" листова не дође у оиреку н осетљивошћу данашње једииствене цензуре.