Delo

158 1, Е Л О лизам и ирате друштвену борбу, овај часо11IIс је добро дошао Ј. С. РАЗЛИЧНОСТИ Внларијева задужбнна -- Један велики одбор иоштовалада и иријатеља чувеног штампарског публициста и историка Ласквала Вилари образова • се ту скоро у намери, да поводом навршене четрдесетогодшињице слављеникове створи једну научну Задужбину. Досадашњи прилози износе дин. 24.235, а могу се одбору слати још до 3| 15 јуна ове године. Председник је одбора за срцске 8емље наш сарадник др. Мил. Р. Веснић. О самом слављенику ми ћемо ускоро донети опширнији чланак Астрономске белешке. — Април 1899. 1. Дан траје (са сутоном и прозорјем) 1. априла 14 с. 13 м.; 10 априла 15 с. 4 м., 20. апр. 15 с. 38 м-; 30 априла 16 с. 7 м. - Сунце излази 1. анрила у 5 с. 22 м., залази у 6 с. 40 м.; 10. април.« излази у 5 с. 6 м., залази у 6 с. 51 м.; 20. аирила излази у 4 с. 51 м.: 30. априла излази у 4 с. 37 м., валази у 7 с. 16 м. 2. Месеи,. -- Нрвачетврт 6. у 0 с. 5 м. ире иод.; пун месец 13. у 8 с. 44 м. после под.; последња четврт 20. у 7 с. 9. м. но под.; млад месец 27. у 7 с. 1 м. ио подне. 4. Планете. — Венера се види изјутра (2. априла рађ.ч се на 1 с. и 8 м. пре Сунца). — Марс види се до поноћи око звезде Кастор и Полукс У оио доба није нодесан за иепитивање површине му. — Јуиитер се види иеле ноћи између Констеледија, Теразија и Дјевице. Он је скоро у оиозицији са Сунцем (т. ј. кад је ноноћ, он је на највишој тачки хоризонта; кад Сунце излази, он залази и т. д.). — Сатурн после поноћи; Уран иосле поноћи (дурбином); Нептун нре ноноћи Цурбином). 4. Палалице. У овоме су месецу иадалице интересантније. Ваља их при ведрим ноћима мотрити: до 12. априла оне су сиоре, амогу сејавити и болиди; 6 априла су брзе н краткога трага; 7. априла су споре. веома дугачког трага н веома сјајие; 8. и 13. априла су веома брзе и кратке; 18. априла су веома споре; 19. и 20. априла су слабе, крагке и сиоре; 24. су брзе с дугачким траговима; 25. аирила су сноре и сјајне; 29. анр. су сноре и слабе. 5. •Јаевлаио нсбо. — Око зсиита Вслики Медвед. На СИ Змај. На сев ру: Мали Медвед. Кеа»еј, Каснонеја. На истоку: Воотес (Гопедар), Лав, Коса, Беранице, 1еразије и ДЈеиида (са сјајном Зв. 1 велич. ,,Клае“). На југу: Гавр.ш, Хидра, Једнорог, Мали Нас (са нвезд. I вел. пПр««циони). На аанаду: Близашш (Кастор и Иолукс), Оријон, Вик са Плејадама — Влаишћи и Хијидема, где је^звезда I велич. Алдебаран — Биково око). Београд. Јел. Михаиловић ЛИЧНИ ГЛАСОВИ Густав Хенрих Видеман. — За непуна је два месеца лајпцишкн университет изгубио три чувена научника: Ханкела Физичара, Лиа математичара и Видемана, којп је чувен не само као Физичар. већ као творац школе експериментално-Физичке, која се насупрот ириродној философији (Хегловој) у другој половини овога века ночела јавл>ати у Немачкој, имајући у реду својих предетавникч поред Хелмхолца, Вирхова, Дибоа — Рајмонда, Буркеа и др. и Вндемана. Видеман је у друштву са Хелмхолцом први скренуо пажњу немачки.м Физичарима на теоријску Физику, која је створена, т.ако рећи, у Француској и која немаше својих застуиника до четрдесетих година ни на једноме немачком университету, норед тога, што Немцн имађаху ве!« знаменитих математичара као Гауеа и Јакобиа, који третираху у одломцима питања из теоријске Физике, механике и астрономиј '. Видсман се јавља, као што се види, у доба борбе око превласти рационалипх мегода: ексиеримента и рачуна над методама чисто философским, којима су се за неко време служиле Физичке науке, на велику своју штету. Видеман је умро 11. марта ове год. а рођен је 1826. год. 21. јануара у Берлину. Васиитањем је његовим руководно у првим иочецима му стриц механиччр, н он га је уиугио на природне науке. Од његових првих наставника су Август, проналазач једног нснхрометра, који и његов назив носи, Лудвик Сибек н Роберт Хален, обадвојица чувени као Физичари. 1844. год. је прешао у Берлин и одао се на изучавање хемнје код Хенрика Довеа и Соненштајна, слушајући поред тога гласовитог матсматичара Јоахимстала и Дирихлеа. Поред Хенрпка Довеа имађаше за ироФесоре гласовите хемнчаре Густава Магнуса н Мичерлиха, који скренуше нравац Видеманових студија на поље хвмије и Физике. Видеман је у то доба у друпггву са Хелмхолцом нрешао на изучавање теоријске физнко но Поасону и био редовни иоходилац физичког клуба код Магнуса, који је око себе прикупио снаге као нгго су: Бурке, Дибоа-Рајмон, Вернер Сименс, Берц, Траубе. Из ових кдубова се је створило доцније велико нриродњачко иемачко друштво, коЈе је много допринело развићу физичких наука код Немаца. Код Магнуса је Видеман радио и спремао свој рад из хемиЈр* о биурету, што му би дисертација 1817 год, кад је и докторат нолагао у Берлину. 1851 год. постао је приватним доцентом уБерлину,ииз гог су му времена радови из електрике о разлици спровођења електрике на површинама разних кристала; о обртању иоларизационе равни светлосних