Delo

ЕМИЛИЈО КЛОТЕЛАР 467 ■отрасти, додијао беше скоро свнма. Противу њега ошгрио је своје неро Кастелар у Трибуни н Демокрацији, демократским мадрпдскпм листовима. То, а за тим његов чувени спис Формула наиретка, — учинише му те лзгуби катедру што опет није сломило Кастелара, јер чим на скоро букну У МадриДу буна противу Нарваеца — првог мпнистра Изабелина — он беше међу првим устаницима што се борнше на барикадама. Кастелар осуђен на смрт, побеже у Француску, — где је остао до револуције. Нарваец умре 23. априла (н. н.) 1868 — а тпме Изабела изгуби и последњу потпору свога режима. И модерадос-и оставнше Изабелу — она ни.је имала внше кога уза себе. Маршал Нрим органпзова устанак, успевшп да утврди споразум између свпју слободоумнијнх странака. Серано нак изведе револуцију. — Изабела мораде побећп у Француску. Најпре бп образована прнвремена вдада под Серапом, кога мало доцнпје вешго потисну маршал Нрпм п заузе његово место као регенат. У том се беше и Кастелар са -осталим емпгрантпма вратпо из Француске. Веран својпм убеђењима он рађаше да склони Серана на републпку. Све његове агитацнје, говорн и писање — не помогоше, јер вови шпански устав — који бп проглашен 6. јуна 1869. — усвојп монархпјску Форму владавине. Али у овако растројеиој земљн, где беху на дневном реду јавнн скандалп , буне н пронунцпјаментп, — тешко је бпло учврстити и ноштепу и умерену, мопархпску владавину, некмоли републнканску. Влада после дугнх мука успе и склони Амадеја, херцега од Аосте, сина Впктора Емануела да се прнми избора. Под тежим изгледима млади краљједва да је могао доћн на престо. За њега беше дао свега 191 иоеланик свој глас, а 38 за херцега од Монпансија, 62 за републику а 55 уздржало се од гласања! Прнмпти се из. бора тако пезнатнс већпне — бпло је доиста смело, али ие необично од сина једнога Впкгора Емануела. У земљи опет беснеле су борбе странака — тако хетерогенпх погледа као ннгде. На једној страни затуцани Фанатпци католички заДон Карлоса; надругој чпсто лпчнн мотивн, династичке фракције и то једна за Херцега од Мониапсије а друга за АлФОН.за сииа Изабелина; на онда демократе (прогресисте и упионнсте) н напослетку као друга крајња страика — републиканска, опег подељена на умерену групу (Кастелар) и на одлучннју (Салмерон). Млади краљ Амадеј покушавао је са свпма Фракцијама, не бн лн вратио рсд н учврстио монархиску владавпну, алп све узалуд. Симпатични, озбиљни и вреднп Амадеј на послетку подлеже респгнацији — с болом изјавп да своју нову, љубљену отаџбнну нпје могао усрећнтп н спасти је од унутарњих непријатеља н положп кортесу круну 5 Фебруара (но нов.) 1873. Тада се на управп десно Зорила , вођ демократскс странкс. Кортес беше изненађеи оддуком краљевом н не виђаше 'излаза нз кризе путевп свн беху закрченн. Требало је покушатп н с републпком н па предлог Пија Маргала би проЈлашена ренублика са 258 нротнву 32 гласа. Пиј Маргал саставп мипистарство, у коме сеђаше Кастелар као мннистар спољних нослова. Међу тим проглашење републнке не беше резул-