Delo

НАУЧНА ХРОНИКА 471 ФЛ.ора нађева је у Банату и код Нечуја. Дијаса нма још игшеђу Вага и Њитре и на Малим Карпатима. — М е з о з о ј п к или облаже п покрива архајске терене, плп сам гради омања брда. У банатским иланинама протежу се два појаса Мезозојика. Источнн се граничн Дупавом између Свиљнце п Брзаске, и садржи Мушелкалка, Рета (Нрегеда), грестенског Лијаса (Доман, ШтајердорФ. Анина, Фаца-Маре Брзаска), доњег, средњег п горњег Догера (ШтајердорФ, Свињпца, Оршава), Келовеја (јужни део), Тнтона (Свињица), дољег п средњег Неокома п баремског ката. Западни иојас Мезозојика уппре у Дунав између Љупкове п Мудаве, а састоји се од Келовеја, ОксФорда, Тнтона, коралске и орбитолинске доње Креде, Голта и Ценомана(?).На ердељским Карпатима су капротппски Неоком и госавска Креда, а наРудпнм Горама верФенскн Тријас п грестенски Лијас, па цеФалоподска Јура. — Североисточни, севернп п северозападии Карпатн поглавито су од „карпатског пешчара", који је делом кретацејски ; у љему су новорке гвоздова од Тријаса, Лијаса, Јуре па н Креде (на источном делу). Сем овога наСредњнм, Занадним и Малим Кариатпма има горњег Тријаса, кесенских, грестенскпх и аднетскпх слојева, средње Јуре мало а Неокома мпого. — Средње Горе (Бик, Бацко и Будимско Брдо, Герече, Вергеш и Бакоњска Гора) нмају алниски Мезозојик : Шарени Пешчар, Мушелкалк, „главни доломитц, „дахштајнски кречњак*, Јуру слабу алн с Фосилима и Креду капротинску, голтску, хипуритску и бочатну (код Ајке). - У Печујској Горн је: Перм, верФенски слојеви, гутенштајнски Мушелкалк, венгенски и битуменски слојевп, доњи Ли.јас са слојевима угља, средњп н горњп Лијас, доњи, средњп и горњи Догер, Келовеј, ОксФорд, Титон п Неоком с аугптпорФпром. — Фрушка Гора, Папук, Калнпк, Пванчица п Слеме имају омање ободе од Мезозојика; Ускок, Зрињ, Петрева Гора, Капеле н Велебит саграђени су највише од трнјаских н кретацејских кречњака. Палеоген је на Карпатима представљеи „млађпм карпатскпм пешчаром“ и трахитскпм стенама. Еоцсн је па Средњим Горама : доњн слатководан с лигннтом, средњи мешовпг, горњи марпнскн ; у Хрватској н Далмацији је нумулитскп карст. Олпгоцен је знатан на Средњнм Горама: бочатан и марннски ; у Ердељу ,1в око корутине, у горњем делу с лнгнитом. Мпоцен марппскп испуњава маџарску нпзију глнном п песком по средини, а лајтовцем ио ободу ; садржи соли у Сарошу, Мармарошу н Ердељу, а лнгните у Бапату, Барањи, Шонрону итд.; с ерупцијама је дацита и амФибол-андезита Сарматски Миоцен: у средини ннзнје глина и песак, ио ободу кречњаци, у Хрватској „белн лапорн"; нема лигиита; има ерупција, наЈвише аугит-андезнта. Понтијско језеро је бнло бочатно; лигннта на више места; ерупције завршене базалтпма. Левантпнска језера била су слатководена у Славонији итд.; по ободу шљунак с Маз1о(1оп агуепепзЈз п Маз1;ос1оп Вогвопј; завршетак речннм шљунком, у којем је Е1ерћаз тепсНопаПз. — Квартарни су нронзводн : лес, живп несак, бигар, глина с кијамолптом, обнчна ума и песак. — додаје реФеренат — морене северно од Черне. Садашњи су нроизводи: