Delo

ТРЖИШТЕ ЉУДСКИХ ТАШТИНА остао. Когод усхте потрудити се да разгдеда ииз бројева тога доба мора, чак и сада, осетити како се са затајеним дахом очекивале вести. Пз дана У Дан пзношене су листе палих ; човек као да се находи у срединн какве приче, која ће се у ндућем броју наставити. Помислите, каквн су само могли бити осећајп у читалаца кад бп нм дошле до руку свеже новине. А кад је такво пнтересовање било за новнне у Енглеској одакле је само двадесет тисућа отишло у бој, какво лп је било у Евронн осталој у то доба, где су с.е народи међу собом туклп не тисућама него милијунима, где је сваки појединац ранивши противннка, рањавао п иеколнко невиннх душа негде у даљинн. Вестп које је чувена О-агеИе донела Озберновим задале су страшан удар овој породици п њеном старешпни. Девојке се нодадоше неограннченој тузп. Суморног старца сасвим обори ова печална судбина. Он покуша да мисли : како је то његовога снна иостпгло што је био непослушан према оцу. Он ти не смеде ни покушати да мнслп: како га Је грозна судбина преетравнла, и како се проклество н сувнше брзо испуннло. Покаткад бп га спопала силна језа од помисли : да је може бити он впновник ове осуде над његовим сином. Бпло је нзгледа п за помнрење. Могла му је н жена умрети. Могао је п он доћп н рећн : — Оче, погрешно сам. Али сада нема впше наде. Он стајаше с оне стране непрелазне провалије и праћаше оца тужним духовннм очима. Тада му падоше на ум његове грозничаве очп за једне болести, кад би свакн помпслпо: да он леже да никад впше не устане н кад га је гледао укочено н немо. Боже мој, како је отац тада обиснуо око лекара, п како га је погледао тужно и страшљиво, н како му је тежак терет спао с душе, кад је видео да дете после крпзе стаде оздрављати н оца познаде. Алн сада нема наде нн на помоћ, нн на оздрављење, ни на помнрење : а нарочито нема више поннзпих речи да ублаже бесиу п охолу таштину или да доведу у редовно стање отровану, падражену крв. II тешко је рећп шта је обеснога оца впше пекло : да ли што му снн оде, а не може му опростнти, илн што му умаче нрплика да се његовој ноноснтости признањем даде задовољења. Ма шта и ма како осећао овај суровп старац, он се пикому нпје иоверно. Нред кћерима никад ннје споменуо снновље име, него само старпјој наредн : да се све у кући одене у одело за жаљење, п исказа жељу да се мушко особље одене у затворену цраину. Престало се сасвим са примањем гостију н забављањем. Ништа ннје саоиштено његовом зету, чнји је дан венчања. већ бно одређен, али у изгледу самога старца бнло је довољно знакова, који су спречавалп г. Болока да га ма што запита, пли да ма па који начин убрза свадбу. Он је са девојкама о том овда онда шаиутао у салону, док отац не би дошао. Он је редовно остајао у својем кабнпету за рад, и за време жаљења сав део дома с лнца бно је затвореп.