Delo

70 Д Е Л 0 ћем окупираних земаља, што је иза окупације имало доћиг иојачати словенеки живаљ у Аустро-Угарској. Такво појачање нпје могло настати у истини, јер окупација није била ни плод нп дело словенске мисли. На против она Је у Берлину замишљенп потез против словенске мисли, а аустријски Словени су притом нграли улогу лаковерне наивчине. На овој’ стварности не мења нпшта ни праведна илузија од стране Ј*едних, ни норпцање правог стања ствари од стране других. Окупација се може узносити као победа капитализма, као напредовање немштине, мађарства, католиштва, алп никада не као напредак словенске мисли. Да загледамо другу грану окуиационог рада у Требињу. Да посетимо велику Фабрику дувана, коју је подигла овде аустријска влада. За господу чиновнике смо добродошли. Уверени су, да завод, којим они управљају, у сваком погледу служи као узор, и да нико не може ружно говорити о њиховом раду. Зато су врло услужни и на сва питања врло радо одговарају. За време Турака није било дуванског монопола; њега је тек Аустрија завела. Гајење дувана под Турцима било је сасвим слободно, и тек при употреби дувана плаћала се пореза према вредности. За лошији дуван плаћало се од оке четири гроша, за бољи осам. Произвођач је давао сопственику земље трећину као и од других нлодова. Остало је била његова својнна, коју је могао продати, поклонити или, ако му је то иодесније било, могао је сам попушити. Требињски је дуван особито био на гласу. Боје је био загасито-жућкасте, мирис је нодсећао на мед. Сељаци су крижали сами дуван у обичним ручним хаванима. Продават је много у Дубровнику, где други дуван нису ии пушили. Чим је Аустрија ушла у Босну и Хрцеговину, одмах је завела дувански монопол, са којим сасвим друкчији рачун испада. Производња дувана иод аустријском унравом учетворостручила се, од 10.000 мет. цената скочилајена 40—45.000 м. ц. а половина овога дувана ирерађује се у домаћим Фабракама. 1805. износио је целокуини нриход дуванске моно-