Delo

СРПСКИ НАГОД У СКОПСКОЈ ЕПАРХИЈИ < 7 Менп намена овог пнсања не допушта нсцрпно одговорити на то пнтање, и за то ћу битп кратак. Питање се у крајњој линијп сводн на то, да ли ми можемо успети у борби протпву Бугарштине наслањајући се на Патријаршију. 0 овому сам питању пре неколико година1) нзнео био неколнке своје мисли н слутње, н имао сам то жалосно задовољство да су њихову тачност утврдили доцннји догађајњ Овн су се својом озбиљношћу могли такмичитп с онима што су се дешавалн у време најодсуднћје борбе прнлнком стварања Бугарског Егзархата, онда, дакле, кад је ту борбу противу Грка водио Словенин, а не Србнн. Пажљнвог чнтаоца могу само да замолим да те врсте прочита, и пореди их с овима које казују догађаје нз 1896 и 1897 године. И ако су у њима пзнесени факти и сувшне довољнп показатн крајњу оскудицу добре воље код Патријаршије да прими нашу помоћ н укаже нам своју V борбн противу „шизматичких“') Бугара (а тај је моменат и сувише важан, јер је пресудан), ппак бпх њнма да додам још један два, које сам, збуњен обнљем избора, пропустио раније поменути. Патрнјаршија се није устезала тући Србе у главу чакг нн онда кад се налазпла у највећим непрнликама. У тренутку кад је пламтила распра због оснивања Бугарског Егзархата, она је решила „да се црква св. Спаса у Призрену одузме од Призренаца п преда Цинцарима^— за грчку службу (године 1872.)* * 3) То се десило после месец н нешто више дана кад јој је наш заступник у Цариграду предао 200 дуката цесарских као ванредпу помоћ4). Некадашњн призренски мптрополнт Мелентије није марио запопљаватн клнрике ерпске Богословије у Призрену. После више од 20 година њенога постојања, он је, ако се добро сећам, 1891 годнне попустио и рукоположно неколико њих. То је у оно доба у Србији сматрано било као ’) В, Кроз Гробље и т. д. -) 0 смислу бугарске ишзме, види Арх. Дучипа књнгу Васељенска Патријаршија и сриско цртсвено иитање, стр. 6—8. — Београд .1897. 3) В. „Како је постала Бугарска Егзархијац. стр. 60 4) Изј-!. стр. 57.