Delo

80 Д Б Л 0 стањем које је постојало пре постпгнута једпнства Православља а данас у његово име тражнмо да само у граннцама Европске Турске постану две народне, а три православне цркве, поред четврте, шиемитичке, бугарске. Уз њих би, у брзо, морала проћн и пета, чије је установљење само пнтање кратког времена, а то је црква румунска. Патријаршија је свесна одвајања народносннх група које иод њом постоје. Н>енн представницн и агенти то и не крију, н само се старају да га одложе, свакако не у интересу јединства Православља. И кад то постоји, није ли онда природнпје ићи онпм путем, којим се кад тад мора поћи, — ако само не буде доцкан. Догађаји којн се дешавају иду муњевитом брзином, и рекло би се, да нас онн не само не чекају , него нас измождавају п сатиру, а то само за то што мп још ннсмо на чнсто с оним што хоћемо и можемо , па бранимо Владпслава мртва. У великој бризн за јединством Православља ми смо своју спагу трошили у снтним невољама, које нам је на свакој странн нстављала свеправославна цариградска Патријаршија. Она их данас чини још и више. Рашко-прнзренскн мптрополит Дпонисије ту је да то и сувише јасно посведочн , а неће проћи дуго времена па ће то моћн учннпти и архимандрит Фирмилпјан. Патријарх Неофит VIII говорно мн је 1893 године, с хвалом и тугом, како од свих православних цркава, које одржавају јединство догама с Патријарпшјом, једино црква у Србији узима од ње Свето Миро; руска га сама прави с благословом њеним, али румунска нити га узима у ње, инти га сама прави. И нпак за то требало је да српски народ поднесе онолике жртве п муке, док је отео Дионнснја н Фирмилпјана, а Амвросије одбпја нафору људима, код којпх је осећање за Патријаршију -било можда јаче од осећања српске им народности.‘) да се у цркни иравослннној у виваптиским областима Балканског Иолуострва створи јсдинство. Алп су многе прилике ипак номогале да се све до 17(57 та тражња са спим не иаврш<1. Н. „Цариградска Патрајаршијаа н т. д< од Еостадина, стр. 4. Београд 1 895. '.) У трснутку кад су ове врсте штампане Царшрадски Гласиик, у својим бројевима од 189‘Л године. донео је диа саонштења, која тако1,е отужно нредставњају држање Патријаршије према Српству. Охридски — преснански владика Ианарет забра-