Delo

ЧАРЛС РОКЕРТ ДАРВПН 89 цвет, казав, како га је мајка научнла, да гледањем у унутрашњост цвета, пађе име биљке, што је у другова му — разуме се — изазвало радозналост. Дарвин сам прича, како је се још у детињским годинама пнгересовао за варијабилитет бнљака, п како је једном приликом, неком свом другу причао, да он може да пронзводн различне Ро1уап1;и8-е и јагорчевине, само кад пх прелије са извесном бојом, што све није било истина. „Хоћу да признам — вели он даље — да сам као дечко био склон да измпшљам лажне приче једино у тој цељн , да пзазовем чуђење. Тако, узмем на пр. једном, доста дивна воћа пз очеве баште, сакријем га у џбуње, па без душе отрчнм, да саопштим новост , како сам нашао пуно украдена воћа.“ Еао дечко био је човечан , што има да благодари сестрама, ма да он сумња да је хуманитет природна пли урођепа особина. Тада је волео да прикунља п јаја из тичијих гнезда, и то обично по једно, радо је пецао рибу, п кад год је имао слободна времена, седео је на обали и пецао. 1818 год. пређе у Бутлерову*) школу у Шрусберн у, где је остао 7 година, све до у лето 1825 год. кад му је било 16 година. У школн је н становао, јер је школа од куће била далеко једну инглеску миљу. Често је, — нарочнто у прво време школовања, — трчао до куће н враћао се, док се још ннје затворнла капнја у школи , па н ако је био добар тркач, ппак је уз пут, чешће молио се Богу да не задоцнн , „и кад сам стигао на време — вели он — ја сам то принисивао мојој молитвп , а не мојем брзом трчању.* Као дечко волео је да се шета сам, и често је бивао замцшљен, Једном је тако шетајући пао са бедема, којн је био впсок 7—8 стопа, број мисли, које су му тада кроз гдаву прошле, у току падања, био је огроман, и он због тога сумња, да је истпиа што физиолози тврде, да свака мисао потребује неко извесно време. На Бутдерову школу, Дарвпн се веома жали: „нпшта —вели — није за развиће мога духа могло бити рђавпје од Бутлерове школе, која је била искључиво кдасична, и није се ништа друго учило, изузимајући мало старе ГеограФије и Историје. Да је школа средство за васпитање било мн је иросто непојамно, целог мог века био сам управ неспособан, дамакакав језпк научим. Нарочита .је пажња обраћана на прављење стихова , и у томе нисам имао никаква усиеха. Имао сам доста пријатеља, те сам саставно велику збирку старих стихова, које сам после крпио једно с другим, а по кад што са другом децом прекрајао, и правио нове песме. Велика је пажња обраћена, да се задаци идућег дана науче на иамет. 11 ја сам могао тако да набубам 40—50 стихова из Виргила и Омира, док бејах још на јутрењу, алн тај је труд бпо са свим бескористан, јер сам свакн поједпнп сгнх после 48 сатн већ заборавио. Нисам био лен, п изузпмајући стихове, с вољом сам иреводно класнке. Једино задовољство при томе чиниле су ми оде Хорацпјеве, које сам много волео.“ *) Бутлер је доцније постао Владика Личфилдски.