Delo

П0РО/ШЦА НОЛЛП.КЦКИХ 9'» дпцпјо поЈ)одпчпе, а пцјсдно мсстпто ааннмање ие пошс/капа човека. Полањецкш'а пак, којему се нри гоепођици Плапицковој повратпло расположење, поче од .једном аанпмати ..цтап(!с//.а" иана Илавпцкога, те уз смех показа своје здраве зубе п одговори: Нека .је хвала Богу. Насмеја се и Марина па Ј»ече: Нма, која вас веома ценн ппсала мп је ту ској»о како вешто воднте своје послове. гГа самоје потеже са Јеврејпма, иначејепосао лак. Па п са њпма се може, само да се човек не иоказује антисемиста п да гледа сво.ја посла. А што се тпче г-ђе Еме, <»на се у том управо толико разуме, колико п њена ма.та Лптка. Никад она није била практична. Да јој није девера Теофила Хвастовскога, све бп јој отпшло. Али Гео<|)пл веома волп Литкм. е, — К’о њ\ не волп. Тако је то красно и л>упко дете. Марина му погледа у отворено весело лпце па помислп: — Мора да је мало занет, али му је срце добро. Пан Нлавпцкп одмах приметн да .је време литурђнјн, те се стаде праштати, као да ће на пут од неколико месеци, затпм је осени зпако.м крста п узе шеши}>. Марина стеже руку Полањецкому .јаче иего прп првом здрављеп.у, а овај седајућп у ко.та све .је једнако нмао у иаметп: — Баш је мпла, баш је спмиатпчна! Кад прођоше а.теју којом је Полањецкп спноћ ушао, кола пзађоше па насип, поред којега је бпла овде онде по која сгара натЈ>ула бреза, на неједнаком растојању од насппа. С једне стране се отегле њпве с кромпнрпма, а с друге си.тна раж, чиј је клас био отежао п повијен, а која као да је дремала на тој мпрно.ј погоди п на светлом сунчанику. Између бреза прхнуле бп испред ко.та свраке н пупавцп. У даљпнп се виделе се.папке са црвенпм убрадачама на главп. као нерасцветалн маковп, где нду .једпа за другом преко модрог мора од /кита, потонуле у њему до појаса. — Лепо жито — рече Полањеики. Нпје рђаво. Ради свет колико може, а Бог даје што хоће. Млад си, драгп мој, ге ћу ти дати једиу опомену, ко.ја ће ти доцни.је користнтп. Урадп све што до тебе сто.јн а друго све пустп на Божју вол,у. Он најбоље зна шта кому греба. Ове ће