Delo

ПОРОДПЦЛ поллн.кцких 95 — Ха ха! Дај да дође. Знаш шга мп .још нада иа памет. К‘ад сп тп „шпекудант“ узмп ти то на се. Само нађп ортаке. — Велнкп је то посао за меие. А ти мн нађн купца, даИу тп десет процената од утврђеие цене. — А шта мислп госпођица Марпна о том лапорцу? — Марииа, као Марпна, Златно дете, алидете! Онајејош тврдо убеђена да Провнђење бди над нашим прагом. — Спноћ сам ч\го то од п.е. У то.м стнгоше до Вонтора и до манастнра пзмеђу лнпа на једпој узвипшцп. Под брдом је бпло десетак петнаест трошнпх кола сељачкпх н иеколнко бричака. Пан Плавицкп се прекрсти. Тојенаша црквица. Свп Плавпцки ту .теже, а и ја ћу ту скоро. Нпгде се усј1днпје не молпм, мего тс. Видпм да ће бптп доста света — рече Полан.ецкп. Ту је брнчка Гонтовскога, фијакер Зазпмскпх. кола *1ампшовнх п неколико другпх. Заце.то се сећаш Јамишове. Необична жена, а муж, добар агроном п |)аднш.-, алн грмал., пикад је иије ј)азумео. V том стаде звонити па торп.у црквеном. Опазплп нас на звопе — рече иап Плавпцкп. — Одмах ће лптурђнја ночетп. После ћу те одвестп иа гроб моје прве жене, помолн се Богу п за њу; тетка тп је. Ветка .је то бпла жепа, Бог да .је простп! Ту пан Плавицки онет подиже иалац да у гре очн, алп га По.тањецкш унпта, да само окрене разговор иа друго: Г-ђа Јампшова је би.та некада веома лепа? Да лп .је то опа? Наједаред се разведрп лице нана П.тавпцкога. Ма.ш пр< маче врхом .језнка пспод иацрп.ених бркова, иа стаде пљескатп Полањецкога по бутпнп. -— Вредп још да човек згрешп, вредн, вреди. Ушавпш у авлцју обнђоше цркву н уђоше у сакрпстпју. да се не бп тпскалп кроз светпну. Госпође су седеле у побочнпм клупама, до стола за владпку. Пан Плавпцки заузе ктптмрску кмупу, у којој су би.ти само господнн п госпођа Јампшови. Господинје бпо по пз1\теду врл' сгар, лпца инте.тигентна а упа.та; госпођа од својих шездесет п