Delo

12 Д Е Л 0 Јованка (У:ии‘М1ф<чш). * ВИ.\.. који С1»Н . « Марко Па тако, гвн... чпновнпци знате. Ја сам п друге молно па м11 онн кажу да бп ви го моглн. Јованка рекли су вам монста да бија мог.та да говорпм моме мужу. Марко А не, него господину Мпппстру. К‘а/ку да он вама не може ппптта одрећп. Јованка (Плаховпто). То нпје пстнпа; шта онп хоће тпм да кажу?! То нцје истина; јесте ,ти чули, то је лаж! Марко Молпм, .тепо Јованка То .је к.тевета! Марко Ја вас пајпокориије молнм да мн опростпте. Можда оип п греше, ја не знам, .ја то ништа не знам. Јованка Ја вам не могу нпшта помоћп. То је лаж да вам .ја могу помоћп; то је клевета да ће сваку моју реч Господин Минпстар послушати. Марко (Устаје). Извппите... Мало нре сте би.ги тако добри. Јованка Ако сам вам што обећала, погрешила сам. Ја вам не могу нпшта обећати. Једнпо што бн могла, ако вам .је то доста, да говорим моме мужу — алп. нншта впше. Лпате. Марко