Delo

гого љ МЕЛХИОР ДЕ ВОГИЈЕ Роман је у Руспји пмао нрло слаб почетак; његова псторпја пре 1840. ннје нп ДЈта нп сјајна. Прво дело ове врсте публикова 1799. годнне некакав Псмаплов под иасловом: Евгенкје плп Последице рђавога васпитања. Лпчностп су у њему руске само по имену и оделу, догађаји из локалпога испвота. Мало нндније Карамзин даде своје новеле, мршаве и дпрљпве измншљотине. Изванредна слава Валтера Скота морала .је нзазватп имнтације; мп пх налазимо око 1820. годпне у исторнјскпм романпма Булгарина, Греча п Загоскнна. Најпознатијп беше .Јуркј Милославскк од Загоскина. Овп покушаји беху кратко време у мплости, лпрска их поезнја потпсну у заборав и постаде све п сва. Творци романтизма бављаху се прозом само узгред. Мале приче Пушкпнове, најчешће узете пз народне псторије, још принадају старој прнповедачкој школп. Оне су моделп класпчие компознцнје, више епизоде жнво зампнгвенс ио дела савремене стварности. Јунаку нашега доба, Љермонтов се вшне прнмнче паше.м модерном идеалу; али, каоп свн изњегове врсте, Печорнн .је и сувпше заузет својим јадпма, да бп могао дубље посматратп друштво у коме жпвп. Ниже овнх, по моме мпшљењу, етоји Марљинскн и његовп супарннци, нанвни романописцп којп су имали дара да расплачу младе рускнње, пзмеђу 1830. п 1840. годпне. Увек треба да има некога који ће пагонптп па плач младе девојке, али за то не треба бнти геннјем. Марљпнскп се угледао на Дпкре-Дпменпла п впконта од Арленкура; његове сентименталне нзмишљотине пе теже инче.м вптпем. Да бн се х Овпм чланком Вогпевпм _Дело“ се одул:ујс успомгчш Гогоља. чију .]•' иедесетогодиштвицу смртп овнх дана Јфославл.ао рускп парод.