Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфНЈА 481 његовс теорије о организацији државне в.гасти. није нп пз далека онаква каква је енглеска парламентарност чијс принцнпе бележе н тумаче савременн државници и иравници коментаристе. Ако се гледа на спо.вна обележја. на број, назив, Формални однос органа врховне државне власти. наћи ће се данас, у почетку двадесетог века, у енглеској парламентарној владавини оно исто, што се види и почетком прошлог, деветнајестог века, па без мало оно исто, што се впди и у читавом осамнајестом, п у последњим десетинама седамнајестог века. Алп узме ли се у рачун садржина. баци ли се поглед на прнроду п карактер појединих органа врховне властп државне, на њпхово Функционисање, њихову улогу н њихов стварни утицај у пословима државним, као и на њихове стварне међусобне односе, констатоваће сс: даје Енглеска у току доценија п векова извршила у свом развоју државном онај огромни пуг, који води из аутократске монархије, пз личне владавпне у представничку демокрацију организовану на најпшрој основи народног суверенитета. За дивно чудо, практички геније енглескога народа усиео .је да се изврши тако из основа и тако потпуно метаморФОза државне организације, не рушећи ни једну од својих исторцјских установа. Краљ и Дом Краљевски, Горњи и Доњн Дом Парламента. Министри са својим Премијером на челу. сви су ту и данас, као и пре сто, као и пре две ста година! Алн њнхове улоге и њихови међусобнн односи су толико измењени, да се они данас не би више могли ни познати са својнм претходницима из минулих времена. На континенту европском копирана је енглеска парламентарност са више или мање разумевања, а такође п са више или мање прилагођавања приликама. потребама и тежњама конгнненталних реФормагора који су тражили и континенталних владара и државнпка, које су, под већпм или мањпм притиском, давали парламентарну владу по угледу енглеском. Што .је, међутпм, вредно констатовати, то је да међу свима тим конијама енглеске парламентарности, нема ниједне. алн баш апсолутно ниједне, ко.ја би енглееком оригиналу у суштини бпла и толико близу, колико јој јс близу американска представничка владавина у Уједињеним Државама Северне Америке, која је поникла. такође из енглеске владавине, али која је хтела. и то свесно хтела, да буде друго нешто, да се разликује од свог енглеског модела. Да ли узрок томе неће битп. што су творци северо-америчке државе п устава њеног већ носили у себи онај исти дух, оне. исте тежње и циљеве, којп су управљали израђивањем енглееке парламентарне владавине !