Delo

КРИТИКА. II БИБЛПОГРЛфИЈА упуштати у то палагање, упућујући свакога ко бн желео да се упозна са тим питањем на расправу о којој пишемо, пошто смо већ напред изјавили, да у свему усвајамо н њенс иоставке, п њене разлоге, п резултаге до ко.јих она долази, и консеквенце које она пз њнх извлачн. Али употребићемо ову прилику, кад већ говорпмо о једном питању, које је тако актуално, да се збнља може, спецпјалнно баш код нас у Србији, назвати горућим питањем. да скренемо пажњу читалаца, понављајући и допуњујући мисли г. Ловановнћеве, на неколике ствари. Да би државна власт могла Функционисати онако како то захтевају многобројне потребе н разноврсни интерсси. о којима је она иозвана старати се, иотребно је пре свега осигурати јединство воље која рукује њеним разним органима и са њом заједно, као њену непосредну и неопходну последицу, пуну хармоннју у Функционисању разних органа власти државне. На крају крајева, у последњој ана.111311, државна се власт изсоди из једног од следећих два принцина: н.111 нз божанског права владаочевог и његове династије, или из сувереног права народног. Апсолутна је заблуда мислити, да се у једној држави власт може поделити тако, да се једни делови њени, или једне њене Функције оставе божанском праву владаочевом, нринципу аутократском, док ће се други њени деловн. друге њене Функције, иоверити суверереној вољи народној, принцину демократскоме. Поделити суверену власт тако да разни органи државни потпуно одељени и самостални један ирема другоме врше разне Функцп.је њене потпуно независно један од другога. како јс то препоручивао Монтескије, могућно је само у земљама, где један принцип, принцип аутократски илп демократски, влада неограничено, где се разни органи који имају да врше разне Функције суверене власти, конституишу на један исти начин и црпе своју власт на једноме истом извору, као што је то нпр. случај у Уједињеним Северо-Америчким Државама. Закоподавно тело врши ту законодавну власт у свој својој потпуности. Нредседник републике оиет, који нема ни сам. непосредно, ни иреко својих органа, министара, носредно, никаквог удела у вршењу законодавне власти, држи у рукама целокунну власт извршну. Нпти законодавно тело зна што за иредседника републике, за његове жеље и смерове кад прави законе за државу: нити нредседник републике има да води рачуна о мишљењима која владају у законодавном телу. кад саставља своју владу и кад одређује правац спољашње и унутрашње политике земаљске. Међутим како и иредседник републикч* п законодавно тело црпу своја права н свој ауторитет на једном исгом извору, непосредно из народа, и како се конституишу на један